Ukupan broj grla stoke stoke u Srbiji u odnosu na raspoložive obradive površine, iznosi 0,3 grla po hektaru, što je tri puta manje nego u Evropskoj uniji.

Kako je saopštila Privredna komora Beograda, jedan od pokazatelja lošeg stanja srpskog stočarstva je i učešće vrednosti stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji od 30 odsto, što je dvostruko manje nego u zemljama EU.

Osnovni razlog lošeg stanja u stočarstvu jesu smanjena sredstva u budžetu, narušen sistem finansiranja i podsticaja, narušen paritet cena, neadekvatno funkcionisanje robnih rezervi, smanjena kupovna moć stanovništva i prisustvo sivog tržišta, rekao je sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Beograda Miodrag Veseli. 

Najlošija situacija je u govedarstvu, koje u ukupnom stočarstvu zemlje ima najveće učešće od 46,6 procenarta, kazao je on i naveo da je prošle godine u Srbiji evidentirano oko milion grla goveda, od čega su gotovo 60 odsto činile krave i steone junice. 

Opao je i izvoz junećeg mesa, a prosečna godišnja iskorišćenost kvote za izvoz u EU od 8.700 tona iznosi 984 tona.

Veseli je istakao i da je proizvodnja mleka u Srbiji po grlu na godišnjem nivou veoma niska i da se prosečno kreće oko 2.500 litara, što je dvostruko manje neo u EU, a glavni uzrok toga je neadekvatan genetski potencijal, nedovoljno kvalitetna ishrana i loši uslovi držanja grla. 

U Srbiji je prošle godine proizvedeno 1,5 miliona litara mleka, što je 12 procenata manje nego 2008. godine, podsetio je Veseli. 

On je ocenio da i pored loše situacije, postojeći stočni fond Srbije predstavlja značajan razvojni resurs, koji se može unaprediti, podsetivši da je prošlogodišnja stočarska proizvodnje u Srbiji vredela 1,7 milijardi dolara.

Znatno smanjen očekivani prinos voća

Očekivani prinos voća u Srbiji ove godine znatno je smanjen u odnosu na lane i iznosio je za jabuku ukupno 226.582 tone, krušku 48.379, šljivu 414.992 tone i za vinograde 338.860 tona. 

Veseli kaže da je, sa druge strane, očekivana proizvodnja kasnih useva u Srbiji, povećana u odnosu na prošlu godinu, i to šećerne repe za 14,6 odsto, soje 33,4 odsto i suncokreta za 2,4 odsto. 

Veseli je naveo da su razlozi slabe proizvodnje i prinosa pšenice ove godine u Srbiji loši vremenski uslovi i, poređenja radi, izneo podatak da je samo u Banatu izmereno 1.200 litara padavina po kvadratnom metru, dok je prosek u tom periodu prethodnih godina bio oko 400 litara. 

"Prosečan prinos pšenice u 2010. godini u Srbiji iznosio je 3,37 tona po hektaru, što je za devet odsto manje nego prošle godina, a ta kultura je zasejana na 488.943 hektara", precizirao je Veseli. 

Kada je reč o proizvodnji kukuruza, ona je povećana za sedam odsto u odnosu na lane, rekao je on.

 

B92