Ekstremne vremenske nepogode koje su u pogodile Zemlju - kiše u Pakistanu, vrućine u Rusiji, uragani na Karibima, klizišta u Kini - začuđuju čak i naučnike, koji se ipak slažu da će takvi događaji biti sve češći.

Ruski fizičar Vladimir Rjabinin, koji radi u okviru istraživačkog programa o svetskoj klimi Svetske meteorološke organizacije (WMO) u Ženevi, smatra da to nije normalno.

Britanski meteorološki zavod je do sada otkrio da je cirkulacija vazduha na području istočne Evrope i Azije bila poremećena jer je "Mlazna struja" nedeljama bila blokirana.

"Mlazna struja" je atmosfersko strujanje velike brzine oko cele Zemlje. Često ga koriste avioni koji iz Amerike lete za Evropu, budući da im ta struja skraćuje dužinu leta i štedi gorivo.

Uobičajen tok tog strujanja je sa zapada na istok. Ali ovoga leta mu je na put stalo stabilno područje visokog pritiska, što je dovelo do "blokade", kako to nazivaju meteorolozi, pa je Mlazna struja skrenula prema jugu.

Tako je hladni vazduh iz umerenog pojasa došao do toplog vlažnog monsunskog vazduha što je dovelo do olujnih nevremena u južnoj Aziji i stvorilo dodatne količine kiše.

U tropskom Pacifiku se svakih par godina izmjenjuju prirodne vremenske pojave "El Ninjo" i "La Ninja".

Za vreme "El Ninja" istočni Pacifik se zagreje ispred južnoameričke obale. U zapadnom Pacifiku, ispred Azije, je tada hladno. Za vreme "La Ninje" je obrnuto. Trenutno je Pacifik u fazi "La Ninje" koja utiče i na Indijski okean i tamošnje monsune. "La Ninja" je prirodno pojačanje indijskih monsuna ove sezone, ali šta je uzrok požara u Rusiji i poplava u Pakistanu pitaju se naučnici.

"Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCH) iz 2007. godine, raste verovatnoća da ekstremne vremenske nepogode budu sve češće i jače", izjavio je Rjabinin za nemački državni radio "Dojče vele".

Talas vrućine je 2003. godine zahvatio srednju Evropu. Ove godine je Rusija doživela rekordne temperature. Prema predviđanjima meteorologa, ekstremne vremenske ponavljaju se svakih hiljadu godina.

Hajnc Vaner, direktor Istraživačkog centra za klimu Univerziteta u Bernu, smatra da je veliki raspon temperatura sasvim normalna pojava i da će se u budućnosti sve češće dešavati.

Monsuni, poput onih koji su ove godine pogodili Pakistan, bi teoretski mogli da postanu još jači smatra fizičar Anders Leverman sa Instituta za istraživanje posledica klimatskih promena u Potsdamu.

"Zbog globalnog otopljavanja monsuni bi trebalo da postanu jači. Količina padavina će porasti. Povremeno, kiša neće ni prestajati. Ekstremne kiše mogle bi da izazovu klizanje zemlje", rekao je Leverman.

Iako su talasi vrućina i monsunske kiše trenutno iza nas, sa gledišta naučnika, situacija je još uvek ozbiljna pa meteorološke službe planiraju susrete stručnjaka u Parizu i SAD kako bi otkriti šta je stvarno uzrok ekstremnih vremenskih nepogoda ovog leta i da li postoje načini da se takve pojave u budućnosti predvide.