Prodaja ili prerada starog mesa u Hrvatskoj nije nešto što se radi tek od juče. Tako se radi oduvek - tvrdi Zvonimr Nemet, sekretar Udruženja za tov i uzgoj junadi Baby Beef, komentarišući informacije da Hrvati jedu meso iz uvoza, staro i 10-ak godina.

Na tvrdnje iz resornog ministarstva kako su kontrole hrane u Hrvatskoj svakodnevne i da niko ozbiljan ne bi dopustio ugrožavanje potrošača, Nemet kaže kako ni on ne tvrdi da je reč o zdravstveno neispravnom mesu. Verovatno zadovoljava sve organoleptičke kriterijume, dovoljne inspekciji, poput boje i mirisa. Ali umesto pet, kada bi se kontrolisalo i 30-ak raznih parametara za podrobnije utvrđivanje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta mesa i mesnih proizvoda na policama, sigurno bi se, tvrdi on, uvelo više reda na tržištu. na primer, kad je u pitanju smrznuto meso, Hrvatska, kaže, toleriiše i junetinu stariju od četiri i svinjetinu stariju od godinu dana.

Određenim zakonskim aktima, koje je država dužna doneti, ali nema političke volje, taj bi se rok mogao smanjiti i na dve, odnosno pola godine, što nam EU, čije smo zakone preuzeli, ne može zabraniti, tvrdi Nemet. Trenutno proizvođači prema zakonu nisu dužni navesti godinu klanja, pakiranja i zamrzavanja mesa, već samo preporučeni rok trajanja, koji je za zamrznuto meso godinu, a za sveže tri dana.

– Uveren sam da kad bi na deklaraciji zamrznutog mesa moralo stajati da je junetina koju jedemo stara tri godine i uvezena iz Čilea, niko je ne bi kupio, čak ni po nižim cenama – kaže Nemet, te podseća na aferu od pre nekoliko godina kada je uvezeno zamrznuto meso iz Brazila i deklarisano kao sveže s rokom upotrebe od 180 dana jer je tretirano inertnim gasom.

S druge strane nema ni nekakvog zakonskog akta koji bi u mesnoj industriji nešto preciznije tražio, na primer da se propusti u njegovom označavanju kažnjavaju stavljanjem izvan upotrebe i uklanjanjem u kafileriji, tako da Hrvati, tvrdi on, sigurno jedu lošije meso nego zapadna Evropa.

- Ne znam da li njihovi propisi paze na svaku sitnicu, no tamo je etika proizvođača veća i proizvođači se i međusobno takmiče čiji će proizvod biti kvalitetniji, a našima je u cilju samo što bolja zarada - uveren je Nemet.

Antn Laslo, predsednik Zajednice udruženja seljaka Slavonije i Baranje (ZUSSB), kaže kako ipak treba biti realan i priznati kako Hrvatska ipak ima inspekciju te ljude kojima savest ne dozvoljava da se poigravaju s tuđim zdravljem. Siguran je da samo privatan uzgoj nema prave kontrole, dok za ono što se prodaje neko ipak odgovara. I uvozno je raslo na nekoj farmi, koja se kontrolisala, tvrdi Laslo. Objašnjava kako nije onda više problem koliko je to staro, ako je zdravstveno ispravno, nego gde je nestala svest domaćih potrošača - da kupuju samo domaće!

Od kobasica koje rade sa starim mesom draže su im pancete
Nije problem samo uvozno meso. Domaće meso koje se u nekoliko dana ne proda i da se ne bi bacilo, jedna se desetina takvog mesa umeša u svježije i prerađuje u kobase ili hamburgere, tvrdi Nemet.

I dalje opasnosti za potrošače nema niti takvo meso može zdravstveno naškoditi ljudima. No, Nemet napominje da o neprihvatljivosti takvog mesa najbolje govori da ga oni, koji ga prerađuju, ne jedu. Milije su im pančete.