Prema zvaničnoj evidenciji, u selu Rajcu se nalazi 160 starih vinarskih podruma, Rogljevu 120 i Štubiku tridesetak
Staro veliko kameno naselje vinarskih podrumau selu Rajcu, kod Negotina, odavno je pod zaštitom države, kao arhitektonska i vinarska atrakcija, a uskoro bi ovo svetski vredno kulturno dobro – sa sličnim podrumima u obližnjim selima Rogljevu i Štubiku – moglo dobiti i zaštitu Uneska. Onakvu kakvu od 2007. godine ima arheološko nalazište rimske carske palate „Romulijane“ u Gamzigradu, kod Zaječara.

Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu uveliko na terenu prikupljaju svu neophodnu dokumentaciju za svetsku promociju negotinskih pivnica  i veruju da će nominacija ovog svojevrsnog i retkog kulturnog dobra, koju temeljno pripremaju, uskoro biti prihvaćena. Zato što u svetu slično vinarsko naselje – sa ulicama, trgovima i kultnim mestima – više ne postoji. Sa jedinstvenom arhitekturom i etnološkim obeležjima, sa izuzetnom perspektivom u razvoju vinogradarstva i turizma.

U pripremi je projekat „Negotinske pivnice“ Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kojim rukovodi Bosiljka Tomašević, arhitekta tog zavoda. Sačinjena je i zvanična evidencija prema kojoj na Rajačkim pivnicama sada ima 160 starih vinarskih podruma, na Rogljevskim pivnicama 120 i na Štubičkim tridesetak. U 19. veku, kada su pivnice građene i bile na vrhuncu moći, i kada se ovdašnje vino u Evropi prodavalo za suvo zlato (za čabar od 50 litara dobijao se veliki zlatnik „napoleon“), samo u Rajcu bilo je 350 ovakvih podruma. Svako domaćinstvo u podnožju brega imalo je na bregu svoju pivnicu.

Do pre desetak godina ti podrumi bili su pretežno zapušteni, a već danas delimično obnovljene Rajačke (i negotinske pivnice) uzdanica su obnove vinogradarske tradicije i vinskog turizma u Srbiji. Samo je Rajačke pivnice u 2009. godini posetilo gotovo 15.000 znatiželjnika iz Srbije i sveta. S njima stižu i graditelji i obnovitelji.

Rukovodilac projekta dr Bosiljka Tomašević kaže da je u toku izrada arhitektonske dokumentacije za svaku pivnicu pojedinačno. Očekuje se da će mnogi vlasnici o sopstvenom trošku obnoviti svoje stare podrume očekujući iz te obnove dobit. Pomagaće i država tražeći donacije. Već je državnim parama obnovljena jedna pivnica koja je bila uništena u požaru, a trenutno se novcem jedne švedske nevladine organizacije rekonstruišu još dva stara podruma na Rogljevskim pivnicama.

Nadležnim institucijama, koje će odlučivati o nominaciji negotinskih pivnica i njihovom prijemu na spisak kulturnih dobara pod zaštitom Uneska, biće predstavljeni i planovi obnove sela u kojima se pivnice nalaze. Cilj je da se stvore uslovi za što veći prijem gostiju iz zemlje i sveta. Prijemu na pomenuti spisak uveliko doprinose i bogati graditelji i obnovitelji, koji među negotinske vinare stižu iz drugih krajeva Srbije. Beogradski klub rotarijanaca prvi je u srpskoj prestonici osnovao Voćarsko-vinogradarsku zadrugu „Rajac“, čiji su članovi, a ima ih dvadesetak, čvrsto rešili da primerno obnove Rajačke pivnice. Oni su već kupili 30 starih napuštenih podruma. U obnovi dosledno postupaju po projektima zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu i Nišu.

Među obnoviteljima su i dva lekara penzionera: Petar Paunović i Pavle – Paja Barbulović. Prvi je već dokazani hroničar Rajačkih pivnica, rođen u Rajcu, doktor medicinskih nauka sa tri specijalizacije, dugogodišnji pasionirani vinogradar. Kaže za „Politiku“ kako ga raduje što je država podsticajnim merama pomogla da prošle godine u Rajcu bude podignuto deset hektara novih vinograda. Vidi dobar znak i u tome što se u njegovom rodnom Rajcu, koji sada ima 139 domaćinstava, 98 domaćina vratilo vinogradima.

Barbulović je, pred naletom hrvatske „Oluje“, stigao u rodni Rajac iz dalmatinskog Obrovca. Godinama je bio direktor u tamošnjem domu zdravlja i predsednik obrovačke opštine. Povratkom u Rajac, otkupio je više starih pivnica i počeo u njima da pravi vino. Podseća doktor Paja da je „muskat otonel“ iz podruma njegovog oca Dimitrija u svojoj zbirci imao i Josip Broz Tito. U Pajinoj ličnoj zbirci sada su sva najbolja rajačka vina, počev od 1974. godine. U jednoj od preuređenih pivnica doktor Barbulović proizvodi i pršut po dalmatinskom receptu. Da se nađe vinopijama.

Rajčani očekuju da će, kada postanu miljenici Uneska, mnogo češće njihovo selo posećivati i stranci. Da čuju priču kako su to u 19. veku rajačka i negotinska vina brodovima Dunavom stizala do francuskih i evropskih dvorova. Opaka bolest filoksera u to vreme opustošila je francuska i evropska vinogorja i jedina prava zamena za njihova dobra vina pronađena je u Negotinskoj krajini.

Na dobro sluti i to što je, privučena tradicijom, u negotinsko selo Rogljevo pre tri godine stigla jedna francuska porodica i uselila se u jednu od tamošnjih pivnica. Sada došljaci u njoj proizvode vino i obnavljaju napuštene vinograde, kombinujući tradiciju ovdašnjih domaćina sa najsavremenijom francuskom tehnologijom.

Politika