U Srbiji je bez protivgradnih raketa 270 stanica, odnosno šestina od ukupnog broja, a najteža situacija je u centralnom delu zemlje gde je bez raketa i do 60 odsto protivgradnih stanica, saopštio je danas Hidrometeorološki zavod (HMZ).

"Protivgradne stanice u Srbiji raspolažu trenutno sa ukupno 3.615 raketa, što je prosečno oko 2,2 rakete po stanici, a minimum za efektnu zaštitu od grada je 12 raketa", kazao je načelnik operative u Sektoru za protivgradnu odbranu RHMZ Zoran Babić.

Prema njegovim rečima, najteža situacija je na teritoriji Kraljeva, Kragujevca, Knića, ali i u protivgradnom centru na Bukulji, koji štiti područje Beograda, kao i na području Niša i Kruševca, gde od 40 do 60 odsto protivgradnih stanica nema nijednu raketu.

"Preraspodela raketa nije moguća", ali bi situacija mogla malo da se poboljša hitnom nabavkom od 700 do 800 raketa, koje bi se rasporedile protivgradnim stanicama koje su ostale bez njih, za šta bi novac, kako je kazao, trebalo da obezbedi država, jer HMZ nema sredstava.

Prema njegovim rečima, od 15. aprila i početka šestomesečne sezone odbrane od grada, ispaljeno je ukupno 9.681 raketa.

Srbija je, kako je Babić podsetio, na početku sezone raspolagala sa 8.000 raketa iz zaliha, a nabavljeno je još 5.250 raketa.

Podsetio je da je za 1.601 stanicu u aprili bilo obezbeđeno po pet raketa, kao i da su od Vlade Srbije tada tražena sredstva za kupovinu dodatnih 7.500 raketa, ali da novca nije bilo.

Babić je kazao da je prošle godine RHMZ raspolagao sa 19.500 raketa, od kojih je utrošeno je 11.239.

Prema njegovim rečima, Srbiji u sezoni protivgradne odbrane optimalno treba oko 30.000 raketa, što podrazumeva i zalihe i potrošnju, odnosno da u svakom trenutku protivgradnim stanicama na raspolaganju bude po 12 raketa.

Kako je dodao, prosečna potrošnja u Srbiji poslednjih pet godina bila je oko 12.000 raketa po godini.

U Srbiji je od aprila grad u više navrata prouzrokovao štetu na usevima i imovini, ali još uvek ne postoji procena o njenom ukupnom iznosu.