S obzirom na to da je u međuvremenu Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila Sosijete ženeral banci u Srbiji 20 miliona evra za kreditiranje srpske poljoprivrede, na osnovu javnih skladišnica, a koje će funkcionisati kao robni zapisi, pojavile su se i veće mogućnosti da ovaj projekat konačno i uspe. Ceo sistem odobravanja kredita na osnovu skladišnica mogao bi da bude u funkciji za dva do tri meseca, a do tada bi trebalo da se utvrdi i kamatna stopa, kao i iznos kredita koji će se odobravati.

Do tada, banka će najverovatnije biti usmerena na srednja i velika preduzeća, da bi nakon toga ovo kreditiranje proširila na manje farmere.

Donošenjem Zakona o javnim skladištima i osnivanjem Kompenzacionog fonda, sredinom prošle godine, institucionalno je omogućeno firmama i poljoprivrednim proizvođačima da na osnovu robnih zapisa o uskladištenoj poljoprivrednoj robi, kao zalogu, na brži način i po povoljnijim uslovima povuku kredite od banaka.

Garancija države da će žitarice ili druga roba biti uskladišteni sve vreme trajanja kredita u datoj količini i kvalitetu smanjuje rizik za banke, jer ne moraju da angažuju agencije koje će raditi monitoring zaloga kao što je to do sada bio slučaj.

Kompenzacioni fond Srbije nedavno je u Adi ozvaničio rad prvog silosa u sistemu javnih skladišta, koji je u vlasništvu kompanije „Agrogrnja" iz Pivnica, a ima kapacitet od 12.000 tona. Trenutno se u silosu nalazi 500 tona pšenice ovogodišnjeg roda, čiji vlasnici će odlučiti da li će robu ostaviti na čuvanje i primiti od države nadoknadu za troškove skladištenja - 80 dinara po toni, ili će je odmah prodati. 

Press

Shares: