Sve do nedavno smatralo se da su klimatske promene počele sa korišćenjem fosilnih goriva u industrijskoj revoluciji. Međutim, ljudi se s klimom "natežu" punih 15.000 godina.

Čovek je, iako nesvesno, krenuo u "obračun" s klimom na našoj planeti hiljadama godina pre pojave poljoprivrede.

Uz to, uz sporo, ali konstantno remećenje prirodne ravnoteže oko nas, odigrali smo i deo svoje uloge u istrebljenju kosmatih mamuta.

Sve do nedavno smatralo se da su antropogeničke klimatske promene, one koje svojom aktivnošću izaziva čovek, počele kad je u industrijskoj revoluciji počelo korišćenje fosilnih goriva.

Onda je 2003. američki paleontoklimatolog Vilijam Rudiman izneo pretpostavku da je s početkom obrade zemljišta pre 8.000 godina počelo podizanje nivoa metana u atmosferi, čime je temperatura na Zemlji porasla za 0,8 stepeni i najavila rađanje fenomena "staklene bašte".

Tako se pokazalo da se s klimom "natežemo" punih 15.000 godina.

Kosmati mamuti naseljavali su ogromna prostranstva Evrazije i Severne Amerike od srednjeg do kasnog pleistocena pre oko 300.000 godina sve dok njihov broj nije počeo da se smanjuje pre 15.000 godina.

Prelazak na topliji holocen karakteriše dramatična promena vrste vegetacije koja je karakterisala tundre otvorenih stepa, omiljenu ispašu mamuta prilagođenih hladnijoj klimi, na šumovita prostranstva prekrivena drvećem.

Jedno ranije istraživanje pokazalo je da je od trenutka kad su slonovi i druge velike životinje uklonjene iz delova afričkih savana, u toku 36 godina pošumljenost ovih delova povećana za 9 odsto.

Ovi podaci naveli su Kristofera Doutija, istraživača iz Kalifornije, i njegove saradnike da se zapitaju da li nestanak megafaune, poput mamuta, u pleistocenu možda stoji iza promene vegetacije u holocenu.

Godine 2009. istraživači Univerziteta države Viskonsin u Medisonu istraživali su polen i sporangije iz fosilizirane balege mamuta nađene u sedimentima izvučenim sa dna nekih severnoameričkih jezera i ustanovili da su smanjivanju populacije megafaune prethodile promene u vegetaciji.

A da bi procenio efekte promene vegetacije na klimu, Douti se usredsredio na Sibir i Beringiju, region koji je nekada formirao kopneni most između Sibira i Aljaske. Ranije sakupljeni podaci o polenu pokazuju da je u ovom području pre 15,000 godina postojao brzi razvoj patuljastog drveća vrste "genus betula".

Naučnici su zatim sve sakupljene podatke ubacili u kompjuterski model da bi otkrili uticaj narastajuće pokrivenosti drvećem na klimu i nestanak pašnjaka i ustanovili su da je to dovelo do porasta globalne temperature za 0.1 stepen Celzijusa.

"Postoji snažna povezanost sa vremenom kad su stigliu ljudi, kad su nestali mamuti i kad se pojavio nagli porast vegetacije. Oni su se odmah preklopili", izjavio je Douti za časopis "Nju sajentist".

A ako je čovek odigrao tako značajnu ulogu u istrebljivanju mamuta, onda je sasvim izvesno bio krivac i za klimatske promene koje su usledile.

"Ovo vidim kao prvi veliki uticaj čoveka na promene na našoj planeti", zaključio je Douti.

 

B92