Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Thursday
Apr 17th
Text size
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Početna Tržište Krediti Oranje po državnoj kasi

Oranje po državnoj kasi

El. pošta Štampa PDF

sejalicaSamo ako uspe da se nakači na brod subvencionisanih potrošačkih kredita, domaća industrija poljomehanizacije vratiće stari sjaj. Do tada, ako se već zadužuju kod banaka, seljaci će radije kupiti mašinu iz uvoza.

Pođe li sve po onoj narodnoj “videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla noge”, i proizvođači poljoprivredne mehanizacije se nadaju da bi uskoro moglo da im svane.

Bez imalo šale, predstavnici ove industrijske branše su ozbiljno zagrizli da iskoriste priliku da se nakače na voz državnih subvencija, kao što je to pošlo za rukom proizvođačima traktora. Naime, protekle godine u korpi potrošačkih subvencionisanih kredita našla se i domaća industrija traktora. Zahvaljujući tome su lane, kako pokazuju podaci Privredne komore Srbije, svoju prodaju povećali 2,5 puta u odnosu na 2008.



 
Ako se već državni zvaničnici zaklinju u agrar kao najperspektivniju privrednu granu, trebalo bi da omoguće kreditnu podršku i za kupovinu domaćih sejalica ili vadilica, poručuju za Ekonom:east proizvođači poljoprivredne mehanizacije. Tako bi tu uzdrmanu granu podigli na zdrave noge, a paorima omogućili da za što manje para dođu do alatki za rad, tvrde dalje oni. Da li u dovoljnoj meri ili ne, ali država je i sada izašla u susret domaćim proizvođačima pomenute branše, tako što će seljaku koji kupi neku poljoprivrednu alatku refundirati 30 odsto vrednosti mehanizacije.

Sudeći, međutim, po ukusu seljaka, pitanje je koliko bi im se, i da mogu da podignu subvencionisani potrošački kredit za mehanizaciju, dopala domaća ponuda.

Izgled ume da prevari

Da kojim slučajem srpski farmeri sede u Vladi, verovatno ne bi dozvolili da se od državnih novaca kreditira kupovina domaće mehanizacije. „Ne može se subvencionisati nešto što je davno zastarelo. To je bacanje para. Ne treba valjda seljaka uvlačiti u kredit da kupuje mehanizaciju uz koju ne može biti konkurentan. Mi obrađujemo zemlju uvoznim sejalicama koje rade kompjuterski, a uveren sam da su domaće sejalice iste kao one koje su se proizvodile pre 25 godina“, priča za Ekonom:east Vojislav Malešev, predsednik poljoprivrednog udruženja 100 P plus. On dodaje da paori navijaju da se subvencioniše samo mehanizacija koja je po standardima EU. „Subvencije su pare poreskih obveznika i zato treba voditi računa o tome kako će one biti potrošene“, tvrdi on.

Država nastavlja da subvencioniše kupovinu traktora

Oko 1.600 poljoprivrednika lane je podiglo subvencionisane potrošačke kredite za kupovinu traktora. Vrednost odobrenih kredita je 13 miliona evra. Vlada Srbije i u 2010. nastavlja sa subvencionisanim kreditima, pa će seljaci koji se budu odlučili da uzmu kredit za kupovinu traktora plaćati kamatnu stopu od 4,5 odsto na godišnjem nivou, pri čemu je rok otplate od pet do sedam godina. Uslov je da farmer ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

 

Koliko god naoko delovale zastarelo, domaće poljoprivredne alatke mogu da zadovolje potrebe domaćih paora, poručuju proizvođači. Doduše, istovremeno priznaju da im je tokom protekle godine drastično pala prodaja.

Danilo Balj, zamenik generalnog direktora Poljostroja, priznaje da je proizvodnja u tom preduzeću prošle godine opala 50 odsto u odnosu na 2008. iako su cene mehanizacije neuporedivo manje nego one uvoznih marki. Ne bi li privukli što veći broj kupaca, u tom poljoprivrednom preduzeću kažu da i dalje pokušavaju da maksimalno pojeftine proizvod.

U IMT-u, takođe, kažu da je razlika između domaćih i traktora evropskih marki oko 150 evra po konjskoj snazi. To bi značilo da su domaći traktori malih konjskih snaga jeftiniji od evropskih najmanje 7.000 evra. Slobodan Petrović, generalni direktor IMT-a, smatra da ponuda tog nekadašnjeg giganta može da zadovolji potrebe domaćih kupaca, posebno ako je reč o traktorima malih snaga, koji se najviše koriste na domaćim prostorima.

Bolji dani?

 

 
Da bi srpskim proizvođačima „mašina za selo“ svanuli bolji dani nije dovoljna samo aktuelna pomoć Ministarstva poljoprivrede, koje refundira seljaku 30 odsto vrednosti kupljene mehanizacije. Pomenuta olakšavajuća okolnost lane nije dala velike rezultate iz razloga što su kupci morali da uplate ceo iznos, pa čekaju svoj novac od države nazad, žale se proizvođači. Dragan Stevanović, generalni direktor Poljostroja, kaže da su jedino subvencije za kupovinu traktora dale efekat, te bi isti princip trebalo primeniti i za ostale poljoprivredne mašine. U tom preduzeću rešenje vide i kroz davanje nepovratnih sredstava, 40 do 50 odsto, na kupljene nove alatke za rad.

To što je ministar ekonomije Mlađan Dinkić na spisak potrošačkih kredita koje država subvencioniše Puntu pridodao i traktor, kao pravi potez ocenjuju u IMT-u, navodeći da je to bio jedini način da prošle godine prodaju 2.500 traktora, duplo više nego 2008.

Petrović smatra da se vreme do ulaska Srbije u EU mora iskoristiti za subvencionisanje isključivo domaće proizvodnje, samim tim i poljomehanizacije. „Kada budu pristupačni fondovi EU, Srbija će morati da se otvori i za evropske proizvođače. Već sada u Makedoniji je raspisan tender za nabavku mehanizacije, pri čemu se kao uslov postavlja da ona bude poreklom iz EU jer se radi o evropskim parama“, priča direktor firme koja se priprema za privatizaciju i koja je do sada pregrmela dva neuspešna tendera. Ostali sagovornici Ekonom:easta saglasni su u stavu da period do sticanja statusa kandidata treba iskoristiti za stimulisanje domaće prozivodnje.

Samo ako domaći zvaničnici budu radili na taj način, na tržištu će moći da opstane dobar deo aktuelnih preduzeća, poručuju sagovornici Ekonom:easta, mada statistika PKS-a pokazuje da trenutno rade 84 preduzeća tog sektora. Uspeju li da se nakače na brod subvencionisanih potrošačkih kredita, na njihovim proizvodnim paletama verovatno će i ponuda biti kvalitetnija, te domaći paori neće žaliti da podignu kredit ne bi li se na svojim imanjima hvalili domaćim sejalicama. I ne samo to. U takvim okolnostima verovatno bi i spoljnotrgovinski deficit u ovoj branši bio manji od 81 miliona dolara, koliko je bio lane.

www.emportal.rs

Poslednje ažurirano ( subota, 10 april 2010 21:04 )  
Baner

banerbiblioteka