Zahtevi poljoprivrednika da se subvencije iz agrarnog budžeta znaju najmanje tri godine unapred su opravdani, ali to u ovom trenutku u Srbiji nije moguće realizovati smatra Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede.

- Evropska unija ima dugoročne programe, to je tačno, i mi ka tome težimo – budžet za tri godine, pa na pet i kada jednom to dogovorite to važi. Da bi primenili ovaj model, neophodno je agrarni budžet doneti za najmanje tri godine. To znači da uredbe onda važe tri godine i tada znamo koliko para imamo i šta su strateški prioriteti. To je posao, pre svega, za Ministarstvo finansija. Sada, svake godine za isto trošimo vreme i snage u ministarstvima i Skupštini, a sve može biti efikasnije – kaže Stegić i dodaje da je agrarni budžet veći za 25 odsto od prošlogodišnjeg, ali da to nije i dovoljno u odnosu na zahteve poljoprivrednika.

List „Gazdinstvo” navodi da je situacija naspram 2005. godine u finansiranju poljoprivredne proizvodnje pogoršana i da ponovo kroz robnu razmenu (seme, đubrivo, zaštita) prerađivači i organizatori proizvodnje kupuju 30-40 odsto robe i praktično mnogi ratari tako ostaju bez operativnog novca.
Finansiranje iz Agrarnog budžeta sa 60 evra po stanovniku iz 2005. godine u Srbiji je smanjeno na 32 evra, a zbog pooštrenih kriterijuma u proizvodnji mleka oko 49.000 domaćinstava ostalo je ove godine bez premije. Podsticaji su izostali i za tov junadi, iako država ima kvotu za izvoz oko 9.000 tona junećeg mesa.

Hrvatska na putu u EU šest godina ima Zakon o podsticajima gde su podržani ključni pravci razvoja agrara, a to su imale Mađarska i Slovenija, što je uticalo na povećanje konkurentnosti njihove poljoprivrede.
Srbija, piše „Gazdinstvo”, nema nijednu oblast poljoprivrede razvojno definisanu, sa jasnim ciljevima, vizijom održivosti i finansijskim ulaganjima, a bez toga, zaključuje list, nije ni moguće doneti valjan Zakon o podsticajima.

AgroServis

Shares: