Prelazak PKB iz društvenog u državno preduzeće je prvi korak, od tri koja su potrebna da bi postalo gradsko. Drugi korak bi trebalo da učini Vlada donošenjem zaključka da se ono daje na upravljanje Beogradu.

Treći korak je odluka Skupštine grada, koja će najverovatnije uslediti u martu, da se preuzme PKB, i definiše statut, upravni odbor, nadzorni odbor i menadžment preduzeća.

Nakon transformacije PKB iz društvenog u državno, a zatim u gradsko preduzeće, prema najavama gradonačelnika Dragana Đilasa, novoj firmi će biti pripojeni i drugi kombinati u prestonici.

- Poljoprivrednom kombinatu „Beograd“ biće pripojena preduzeća slične proizvodnje poput Voćarskih plantaža iz Grocke i firme „Dragan Marković“ iz Obrenovca. Ova preduzeća takođe su od velikog interesa za grad. Da bi ušla pod okrilje PKB potrebno je da gradonačelnik donese odluku na osnovu analize stanja u tim preduzećima, baš kao što smo radili i u slučaju PKB - kaže za Danas Miroslav Čučković, član gradskog veća.

Prema rečima generalnog direktora PKB Milana Veljovića, prelazak preduzeća u nadležnost grada priželjkivalo je rukovodstvo, ali i zaposleni, jer je to bio jedini način da se izbegne privatizacija, a potom neizbežno rasparčavanje. Međutim, to preduzeće ne može da hrani Beograđane, kako se često govori u medijima.

- PKB ne može da zadovolji potrebe Beograda kada je u pitanju hrana. Ali, primera radi, PKB bi mogao značajno da utiče na obezbeđenje potrebne količine mleka za prestonicu. Naime, poslednjih 15 godina funkcioniše samo primarna proizvodnja. Našli smo se u „makazama cena“: gorivo je u više navrata poskupelo, zabeležen je i rast evra u odnosu na dinar - kaže Veljović.

I Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije smatra PKB može biti stabilizator snabdevanja Beograda hranom, pre svega mlekom, pilećim, svinjskim i junećim mesom, te hlebom jer ima zasejanih 6.000 hektara pšenicom.

- Na ovaj način grad će odbraniti PKB od potencijalne najezde mnogih ljudi koji žele da iskoriste ovaj prostor za bavljenje nekom drugom delatnošću, a ne proizvodnjom hrane - objašnjava naš sagovornik.

Osim što je izdvajanje Frikoma, Imleka, Imesa i drugih profitnih celina iz okrilja ove firme tokom prethodne decenije sputalo tržišnu proizvodnju, ono je stvorilo i višak zaposlenih.

- Krajem sedamdesetih PKB je zapošljavao oko 43.000 radnika. Oni koji su radili u izdvojenim firmama, otišli su sa njima. Tako je broj radnika u PKB sveden na 2.540 - objašnjava Veljović, napominjući da bi prema okvirnim procenama trebalo da ih bude oko 2.000. U gradu, međutim kažu da neće biti otpuštanja zaposlenih. Oni će imati sigurnost, ali i veliku odgovornost da zajedno sa poslovodstvom budu na nivou na kome su i ostala javna preduzeća u Beogradu, kaže Čučković.

Osnovan da hrani Beograd

Poljoprivredni kombinat „Beograd“,nekada gigant srpske agrarne privrede, osnovan je 1945. godine sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim životnim namirnicama: žitom, povrćem, mesom i mlekom. Od skromnih početaka u močvari Pačevačkog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ. Krenulo se sa 1.450 hektara njiva. Danas ovo preduzeće ima 22.000 hektara obradive zemlje.

Puni ambari

Posebno je dobro rodio merkantilni kukuruz sa 8,34 tona po hektaru, prinos semenskog kukuruza je 4,05 tona po hektaru dorađenog zrna, a silažni kukuruz je sa 2.400 hektara dao vrhunski prinos od skoro 40 tona po hektaru. Prinos soje od 3,4 tone po hektaru daleko premašuje prošlogodišnji rod, dok je uljana repica zadovoljila prinosom od tri tone po hektaru. Izuzetan rod dali su i boranija sa 7,6 i grašak sa šest tona po hektaru. Prinos sena iznosi 9,23 tone po hektaru.

Rekordna proizvodnja mleka

Na farmama PKB prošla godina bila je produktivna po količini proizvedenog mleka. Naime, proizvodnja je lane bila veća za 2,2 miliona litara nego 2008. godine, što je povećanje od 3,6 odsto. Prema rečima direktora Veljovića, isporučeno je 94.700.000 litara mleka što je rekordni rezultat u više od šest decenija dugoj istoriji PKB.

Danas

Shares: