Proizvođači, sejte kukuruz! To bi u najkraćem bila poruka agrarnih ekonomista i drugih poznavaoca prilika na srpskom poljoprivrednom tržištu. Sudeći prema njihovim rečima, ovo će po ko zna koji put biti, cenovno, najstabilnija kultura u ovoj godini.

Ovog proleća će pod kukuruzom u Srbiji biti pokriveno oko 1,4 miliona hektara oranica.

- Kad je u pitanju proizvodnja kukuruza, proizvođači se mogu nadati nekakvoj rentabilnosti. Naprosto zbog toga što veći deo proizvodnje pripada malim proizvođačima koji imaju svoj skladišni prostor, čardake, pa barem ne mogu na taj način da budu ucenjeni, već mogu da prodaju svoju robu onda kada misle da je najbolji trenutak - rekao je za Press Vukosav Saković, direktor Fonda za žito. On je ocenio da bi čak i u idealnim uslovima, svih 2,8 miliona hektara, koliko je predviđeno za prolećnu setvu, bilo pod kukuruzom, svi bi imali prostor za zaradu.

- Ipak to bi negativno uticalo na svu ostalu poljoprivrednu proizvodnju, ali je to činjenica koja govori u prilog tezi da cena kukuruza u Srbiji u potpunosti zavisi od kretanja na svetskom tržištu - tvrdi Saković. On objašnjava i da je velika sreća to što u Srbiji ima puno ljudi koji se bave izvozom ove žitarice, tako da niko nema monopol na izvozničku cenu.

Srbija je u prošloj godini oborila apsolutni rekord svih vremena kada je reč o izvozu kukuruza i izvezla oko 1,6 miliona tona te žitarice.

Pun je optimizma i Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.

- Proizvođači su uveliko savladali tehnologiju gajenja, znaju koji hibridi idu i gde, a nema ni većih problema sa skladištenjem, tako da je kukuruz tradicionalno najdominantnija kultura u setvenoj struktruri kod nas - tvrdi Prostran. Kako objašnjava, on podržava tezu da je bolje da se kukuruz izveze kroz neki drugi proizvod višeg stepena prerade, ali kako kaže, mi to ne možemo.

- Od kukuruza može da se napravi čak 150 drugih proizvoda. Mi, nažalost, to ne koristimo zbog toga što nemamo kapacitete, a žive svinje i dalje ne možemo da izvozimo, sad više ni u Hrvatsku. Ali za sada je i izvoz sirovog kukuruza vrlo dobra stvar za naše poljoprivrednike - kaže Prostran.

Poljoprivrednici uglavnom tvrde da bez 13 ili 14 evrocenti neće imati nikakvu zaradu na kukuruzu. Subvencije im pomažu da „premoste" troškove setve, ali da nikako ne utiču na njihovi zaradu.

- Za hektar je potrebno oko 60.000 semenki kukuruza. Ako znamo da 25.000 semenki košta oko 2.700 dinara, da litra nafte košta oko 98 dinara, đubrenje više hiljada dinara, pesticidi više hiljada dinara, dolazimo do brojke od oko 18.000 do 20.000 dinara po hektaru kukuruza. Doduše, ako primenimo sve mere, povećavamo i prinos, ali nikako ne možemo govoriti o tome da od proizvodnje kukuruza može da se živi - rekao je za Press Slobodan Brkić, proizvođač iz sela Glušci u Mačvi.

On kaže da je suština ne prekidati proizvodnju pod bilo kojim okolnostima, jer je u suprotnom to mnogo gora situacija.

- Ja svoj kukuruz „proturam" kroz stoku. Nemam ga dovoljno, pa sam već počeo da ga kupujem uveliko. Cena ne odgovara jer je cena mesa jako niska, pa se ne isplati, ali ja verujem da se situacija mora poboljšati. Bilo bi dobro kada bismo dobijali veće subvencije, ali bi bilo još bolje da država nekako spreči uvoz svinjskog mesa, jer to utiče na ceo lanac proizvodnje - rekao je Brkić.

Press

Shares: