- Moj životni standard je bolji nego standard većine građana Srbije, a slično je bilo i 1992. godine, kada sam ušao u politiku - kaže u razgovoru za Danas bivši premijer Srbije Zoran Živković, povodom kontroverzi oko vinograda koji je podigao kod sremskog sela Krčedin i porekla novca za vinarski biznis kojim se bavi već pet godina.

Da li je kampanja koja se protekle dve nedelje vodi protiv vas u nekim tabloidima rezultat uobičajene novinarske profesionalne znatiželje ili se iza nje krije nešto drugo?

To što se u Srbiji naziva tabloidnom štampom, a stvarno prestavlja najniži oblik mentalne patologije, nikada nije upoznalo definiciju profesionalne znatiželje. Takva skribomanija je oruđe u rukama onih koji ovo društvo žele da zarobe u okove srednjovekovne tame. To su halapljivi, samozadovoljni kvazipolitičari, primitivni novobogataši i spodobe koje se predstavljaju kao urednici i novinari, a u stvari predstavljaju bruku za profesiju. Razlog za najnoviju, desetu po redu, kampanju protiv moje malenkosti treba tražiti u mojoj političkoj prošlosti , strahu od moje potencijalne političke budućnosti i svesti da moderna, liberalna Srbija možda time stiče izvesnije šanse za pobedu. To je za njih noćna mora.

Kako komentarišete činjenicu da je predsednik Boris Tadić izjavom reagovao baš u vašem slučaju, a nije u prethodnim sličnim?

Navodnu izjavu Borisa Tadića nisam pronašao na njegovom sajtu, niti sam spreman da poverujem navodima „žute štampe“ da ona postoji. Ako ta izjava ipak postoji ona predstavlja neobičan kompliment jer predsednik, suočen sa hiljadama problema koje Srbija danas ima, ipak nalazi dovoljno vremena i pažnje da se bavi neistinama koji se pronose o čoveku koji je davne 2004. godine bio njegov protivkandidat na unutarstranačkim izborima.

Izjavili ste da ste vi i vaša porodica ugroženi pisanjem Presa. Da li ste imali nekih neprijatnosti tokom ove dve nedelje?

Nakon početka najnovije kampanje, poučen iskustvom iz ranijih godina, preduzeo sam potrebne mere koje imaju preventivni karakter. Priče o bogatstvu, posebno sumnjivog porekla, odavno su evidentirane kao mogući mamac kriminalnom podzemlju da izvrši neko teško krivično delo koje ugrožava ličnu i imovinsku sigurnost prozvane ličnosti.

Da li ste vi, kako se piše, bogat čovek? Šta ste radili pre politike, a od čega ste živeli dok ste bili politički aktivni?

Stanje moje imovine i način njenog sticanja je poznat nadležnim državnim organima. Moj životni standard je bolji neko standard većine građana naše zemlje, a slično je bilo i 1992. godine, kada sam ušao u politiku. Nikada nisam radio ni u društvenoj ni u državnoj kompaniji, celog života sam bio privatnik. Od kad sam postao poslanik i funkcioner DS, moja porodica je živela od državnih plata koje smo zarađivali supruga i ja. U poslednjih šest godina, koliko sam van politike, vratio sam se privatnom poslu.

Šta je prava istina o vašem vinogradarsko-vinarskom biznisu?

Od 2005. godine sam u poslovima sa vinom prvo kao uvoznik a kasnije i kao proizvođač i distributer. Pre tri godine firma u kojoj sam suvlasnik zajedno sa preduzećem „Agrounija“ iz Inđije po sistemu 50:50 posto, zasadila je vinograd koristeći subvenciju iz agrarnog fonda, u skladu sa zakonom. O tome sam detaljno govorio u dvadesetak intervjua elektronskim i štampanim medijima u poslednje tri godine. Ono što se objavljuje poslednjih nedelja je bućkuriš izvrnutih činjenica, laži i manipulacija. Investicija u vinograd u poslednje tri godine je preko 60 miliona dinara od čega je 41 milion iz subvencije za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. Ali ne samo meni, nisam ja imao nikakvu protekciju, a to sam, inače, dobio kad je predsednik vlade bio Vojislav Koštunica, tako da je svaka sumnja u neki bočni ulaz besmislena. Danas je vinograd bezmalo u punom rodu i prirodno je da njegova aktuelna vrednost visoko premašuje uloženu investiciju.

Danas

Shares: