U Srbiji je u 2009. godini bilo oko 470.000 registrovanih pčelinjih društava, a ove godine će ih, zbog bolesti, biti za 30 odsto manje, rečeno je danas na sednici Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije.

Učesnici tog skupa su tom prilikom upozorili i da će uginuće pčela za trećinu značiti i značajno manju proizvodnju meda u zemlji, podsećajući da je lane u Srbiji proizvedeno oko 5.000 tona meda.
Registrovani pčelari ove godine iz agrarnog budžeta dobiće oko 20 miliona dinara, rečeno je na skupu, ali i ocenjeno da, mada će ta sredstva biti prva početna pomoć za održavanje ove proizvodnje, ona nisu dovoljna za održavanje i obnovu pčelinijih društava.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mića Mladenović rekao je da
uginuće pčela i smanjenje broja košnica dovodi u opasnost i oprašivanje u prirodi, a samim tim će biti ugrožena i priroda.
 "Manji je problem nedostatak meda, jer njega možemo i da uvezemo, iako smo bili tradicionalni izvoznici", istakao je Mladenović, dodajući da "nauka mora da pronadje rešenje za opstanak pčela, prirode i čovečanstva".
On je ukazao da to, medjutim da taj problem nije prisutan samo u Srbiji, već gotovo u celom svetu, navodeći kao primer to što SAD uvozi pčelinja društva iz Australije.       
Profesor Fakulteta veterinarske medicine Bosiljka Djuričić naglasila je da se u Srbiji "pojavila misteriozna bolest nestanka pčelinjih društava" i ocenila da su razlozi za pojavu pomenute bolesti nedovoljna kontrola, ali i pogrešan uzgoj pčela i nedovoljne edukativnosti pčelara.
"Zbog toga imamo i pojavu da se prodaje med lošeg kvaliteta, pa se prilikom uzorkovanja otkriju sve negativnosti i nije ga moguće izvoziti", ukazala je Djuričićeva i dodala je poslednjih godina utvrdjeno da pčelari samoinicijativno pčelama za ishranu dodaju razne antibiotike, što ugrožava kvalitet meda.
 "Takav proizvod ne može ni da se izvozi", upozorila je ona, dodajući da se u predstojećeme periodu planira da takva proizvodnja bude obeležena, pa da se potrošači opredeljuju koji će proizvod da kupuju, ali će "naravno, postojati i razlika u ceni".
 Kako je objavljeno na sajtu PKS, na sednici te grupacije razmatrani su i predlozi pravilnika o sadržini i načinu vodjenja pčelinje paše, o uslovima i načinu gajenja i selidbe pčela, kao i o veličini zaštitnog pojasa oko centra za selekciju pčelinjih matica.
Načelnik u Ministarstvu za poljoprivredu Nenad Terzić naglasio je da će se iz budžeta po jednom roju pčela registrovanim proizvodjačima ove godine davati po 3.000 dinara, a za selekcionisane pčelinje matice po 800 dinara.

Tanjug-Ekos

Shares: