Vršilac dužnosti direktora u Poljoprivrednom industrijskom kombinatu Zemun (PIK Zemun) Radovan Anđelić izjavio je da su danas radnici tog preduzeća imali jednočasovni štrajk upozorenja i da su tražili isplatu zaostalih plata, socijalnih davanja i povezivanje staža.

"Činjenica je i da radnicima plate kasne 17 meseci, da nemaju zdravstveno osiguranje, mehanizacija je rashodovanom stanju i jedva uspevamo da održimo oko 900 grla stoke u zdravom stanju", naveo je on, dodajući da je zbog svega otežana proizvodnja.

On je naveo da kada je reč o situaciji u firmi na nju nije uticala uprava preduzeća kao i da će radnici sačekati državne institucije nedelju dana da im se izađe u susret i da im se pomogne da bude prevaziđen problem u preduzeću.

Anđelić je dodao da uprava preduzeća trenutno preuzima korake na povezivanju staža, a na osnovu odluke vlade, kao i da bi trebalo da dobiju markice za zdravstveno osiguranje.

"U toku je, takođe i proces prenosa zemljišta PIK-a od oko 28,5 hektara za potrebe 'Puteva Srbije' i naplate za ustupanje tog zemljišta, a za izgradnju obilaznice oko Beograda. Mi smo preduzeli sve korake i obezbedili dokumentaciju da to sprovede što pre, jer su to jedina sredstva zahvaljujući kojima preduzeće može da izađe iz krize", naveo je on.

Na pitanje, kada očekuje da se izvrši prenos tog zemljišta, on je dodao da je već danas dobio obećanje od načelnika za imovinsko-pravne poslove u opštini Surčin da će sledeće sedmice biti zakazano ročište na kome o tome treba da se raspravlja. Anđelić kaže da ne zna šta je bilo sa idejom da se PIK Zemun pripoji PKB-u, a koja se pojavila u nekim beogradskim medijima.

"To su neke odluke na nivou Vlade Srbije i Grada. Nemam nikavke zvanične informacije i dopise vezano za to", rekao je on.

"Mi imamo punu saradnju sa Agencijom za privatizaciju. Sada je u toku usvajanje Strategije privatizacije PIK Zemuna čime će se rešiti budućnost PIK-a i njegov status", dodao je Anđelić.

PIK Zemun dospeo je u žižu javnosti 2005. godine, kada je nastao spor bivšeg rukovodstva PIK Zemun i Agencije za privatizaciju.

Tadašnje rukovodstvo je, imajući u vidu da većina zaposlenih nema rešen stambeni status, bez konsultovanja sa Agencijom za privatizaciju pristupilo realizaciji socijalnog programa kojim bi se u saradnji sa američkom firmom "Impakt grupa" počela izgradnja 5.000 stanova na 100 hektara društvenog zemljišta.

Čim je saznala da je ugovor potpisan, Agencija za privatizaciju je tražila da se ugovor poništi.

Nakon dužeg perioda protesta radnika, imenovani su predstavnici društvenog kapitala u tom preduzeću i uvedene privremene mere kako bi se očuvala imovina i pripremilo preduzeće za dalju privatizaciju.

Shares: