Država odlučila da ovogodišnje premije za mleko dobiju porodična gazdinstva i firme sa 90 odsto državnog kapitala, čime je „poništila” privatizaciju stočarskih farmi.

Nova uredba o premiji za mleko Ministarstva poljoprivrede posvađala je velike proizvođače s državom. Kako i ne bi kada pravna lica, tačnije preduzeća, nemaju pravo na premiju od 1,5 dinara po litru, već samo porodična gazdinstva. Izuzetak od ovog pravila je pravno lice s državnim kapitalom od najmanje 90 odsto. U Srbiji, posle silnih godina privatizacije, postoji samo jedno takvo preduzeće, a to je PKB pa zato nema sumnje da je uredba o premiji za mleko pravljena i za ovaj poljoprivredni gigant koji treba da pređe u vlasništvo Beograda.

Da država „ne voli” mleko koje se proizvodi u preduzećima, potvrdila je i prošlogodišnjom uredbom, kada je iz sistema za premije isključila sva pravna lica, pa i PKB. Šta se to ove godine promenilo?

Na to pitanje u Ministarstvu poljoprivrede ne daju odgovor. Njihovo obrazloženje za ovogodišnju uredbu jeste da se „kroz premiranje proizvodnje sirovog mleka na velikim državnim farmama, gde su i najuočljiviji rezultati dugogodišnjeg selekcionog rada, direktno podstiče ukupna govedarska i ovčarska proizvodnja, što ima neposredan uticaj na obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva, kao i na razvoj i stabilnost ukupne poljoprivrede. Na farmama pomenutih proizvođača je visok nivo mlečnosti po grlu, kao i higijenska ispravnost sirovog mleka, čime su ispunjeni i zahtevi za obezbeđenje zdravstveno bezbedne hrane”.

U Ministarstvu navode da je i za državne farme (kao da ih ima mnogo) ograničen nivo podsticaja, s obzirom na to da korisnik premije ostvaruje pravo na nju ako je predao najmanje 4.000 litara mleka po kvartalu, ali ne više od 3.000.000 litara tromesečno.

Veliki proizvođači kažu da je odgovor Ministarstva poljoprivrede nemušt i da im, zapravo, ništa nije ni odgovoreno ni obrazloženo na njihova pitanja o tome zašto neko ko je sličan njima po veličini proizvodnje, a različit po strukturi vlasništva, ima pravo na premiju za mleko, a oni ne.

Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov, koji sada radi kao stručnjak FAO – Svetske organizacije za hranu, kaže da u svetu ne postoji zemlja koja selektivno daje premiju za mleko. Ili proizvodiš, pa ti sleduje premija ili ne – pa podsticaja nema.

– Ko god proizvodi mleko, treba da dobije premiju. Holandski koncern „Kampina” najveći je na primer korisnik premije za mleko u EU. Te pare ne spadaju u socijalnu kategoriju. Zašto kod nas farmer treba da bude u sistemu PIO da bi dobio premiju? Ako PKB-u treba pomoć, neka nam to kažu i neka mu vlada na neki drugi način da pare, a ne ovako što će iz premije isključiti druge, takođe velike proizvođače mleka – kaže Živkov i dodaje da PKB od Beograda već dobija dinar premije za svaki proizvedeni litar mleka.

Kad god se govori o nekom državnom davanju, neminovna su poređenja s drugima, najčešće s regionom i EU. U Hrvatskoj premija po litru mleka iznosi 0,55 kuna ili oko sedam i po dinara. U EU je politika da se smanje direktna davanja po proizvodu, a da se državni novac poljoprivrednicima daje kroz premiju po grlu, hektaru, preko povoljnih kredita za ekologiju, ruralni razvoj. Tako preračunate mere dostižu i 500 evra po hektaru.

I kod nas se čini nešto slično. Premija za mleko je 2003–2004. godine i kod nas iznosila četiri dinara po litru. U međuvremenu prešlo se i na premije po hektaru koje tada nisu postojale. Sada poljoprivrednicima pripada 14.000 dinara po hektaru i 12.000 dinara po grlu (toliko je bilo prošle godine, ovogodišnji iznos se ne zna jer uredbe još nema).

Nezadovoljstvo velikih proizvođača mleka zbog toga što ih je država diskriminisala možda i ne bi bilo toliko da su zadovoljni otkupnom cenom mleka. A nisu. Problem niske cene mleka postoji već duže vreme i kod nas i u Evropi zbog čega su proizvođači mleko javno prosipali. Istina, tamo su vlasti proizvođačima pritekle u pomoć.

Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine kaže da premija ne može da ima ulogu kompenzacije za nisku cenu mleka, već ekstradodatak kako bi se unapredila proizvodnja.

– Proizvođači sada za mleko ekstraklase dobijaju 26 dinara po litru, dok su proizvodni troškovi veći od 30 dinara. Prosečna cena koju plaćaju mlekare za sve klase mleka je oko 20 dinara po litru. A litar dugotrajnog mleka u maloprodaji košta preko 72 dinara i ne pada im na pamet da smanje cenu. Krivi su i trgovinski lanci i njihove marže, a niko se protiv njih ne buni, pa ni mlekare – kaže Sanja Bugarski.

U mlekarama opet odgovaraju da oni plaćaju poput EU, čiji je prosek 25 evrocenti za litar mleka ekstraklase i da bi veća otkupna cena u ovom trenutku narušila konkurentnost njihovih proizvoda.

Politika