Podunavlje otvara nove perspektive saradnje i povezivanja, kao i zaštite životne sredine, pa je potrebno da se taj prostor očuva i zaštiti od zagađivanja, ocenili su u Beču ministri zemalja članice Konvencije o zaštiti Dunava.

Iza zatvorenih vrata bilo je reči o zaštiti najduže reke u Evropi, održivom korišćenju voda i ostalih ekoloških resursa. Na skupu u Beču učestvovali su predstavnici Austrije, BiH, Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Crne Gore, Moldavije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine.

Na kraju skupa, kako je najavljeno, treba da bude usvojen plan za upravljanje slivom Dunava sa konkretnim merama, čijom primenom do 2015. treba da se poboljša ekološka situacija Dunava i njegovih pritoka.

Isto tako, razgovara se i o akcionom planu za 17 podslivova u slivnom području Dunava, koji sadrži konkretne mere koje će preduzeti zemlje Podunavlja radi zaštite stanovništva od poplava i ublažavanja nastale štete od poplava.

- Srbija je proteklih godina uradila mnogo na unapređenju kvaliteta voda u dunavskom slivu. Počev od toga da smo snažnom akcijom na velikom bačkom kanalu pokrenuli pitanje staro 70 godina - zagađenje kanala, i u mnogome ga već rešili - izjavio je Dragin i dodao da će za godinu do dve to pitanje biti potpuno rešeno.

- Posao koji će nas čekati, a izuzetno je važan, jeste uklanjanje fekalnih kanalizacija koje se u velikom procentu izlivaju u naše reke. Svega 20 odsto fekalne kanalizacije se prečišćava pre nego što se pušta u reke. To su skupi projekti i mi sami ne možemo da uradimo. Ovde smo da, zajedno sa UN, njihovim telima koja se bave tom problematikom, i Evropskom unijom, rešimo ovaj veliki problem - dodao je on.

Ministar smatra da je veliki problem očuvanje živog sveta Dunava. Taj posao mora, međutim, da se uradi na taj način da se ne sputava razvoj privrede, transportne delatnosti i sve ono od čega žive sve zemlje u dunavskom slivu, naglasio je Dragin.
Ministar je rekao da se u Srbiji najveći zahvati oni koji se tiču prečišćavanja voda u Beogradu i Novom Sadu, dodajući da je za prvu fazu realizacije tog projekta u Beogradu potrebno više od 500 miliona evra.

Važno je da što pre evropski fondovi postanu pristupni, jer je to lakši i brži put za ispunjenje standarda koji važe u Uniji, istakao je Dragin.

Glas javnosti

Shares: