Počelo je tiho u Americi pre deset godina, sa paradajzom. Od pojave paradajza Flavr Savr, napravljenog da dugo ostane na polici, genetski izmenjena hrana (GM) je postala deo američke svakodnevice. Nije u Indiji. Rasprava oko GM hrane, koja je davno utihla u SAD, sad bučno počinje u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Za mnoge u Indiji, prihvatanje Bt brinđala - čiji su geni vlasništvo američke korporacije Monsanto - znači prihvatanje korporacijske poljoprivrede i predaju dela kontrole prehrane nacije moćoj stranoj kompaniji. Strahuje se da će pristanak na novi patlidžan imati porazne posledice za 100 miliona porodica malih indijskih poljoprivrednika. Takođe, mnogi misle da su Amerikanci suviše brzu prigrlili GM hranu i traže stroži proces odobravanja, dublja proučavanja i obavezno označavanje genetski modifikovanje hrane, što SAD nemaju.

Da li će Indija, kao Kina, na kraju prihvatiti GM hranu pitanje je od prvorazrednog značaja kao i kako će Indija, koja će po broju stanovnika prestići Kinu do 2030. godine, hraniti sebe.

Povećanje bogatstva podiglo je indijski apetit, bez obzira što domaća poljoprivreda posustaje. Proizvodnja hrane je u padu od 18 procenata zbog zagušenja u snabdevanju i velikih suša. Svetska zdravstvena organizacija kaže da 21 odsto Indijaca i dalje nema dovoljno hrane svakog dana i da je 46 odsto dece neuhranjeno.

Uprkos svojom visokotehnološkom ugledu, Indija je zemlja malih, uglavnom siromašnih seljaka, koji sa nepoverenjem gledaju na obećanja industrijalizacije. Najmanje 45 odsto stanovnika Indije živi od zemljoradnje i većina seljačkih porodica ima male posede - za razliku od SAD gde manje od dva procenta Amerikanaca obrađuje zemlju za život.

Sudbina malih seljaka je u centru rasprave o Bt brinđalu. Dok jedni pozdravljaju novu tehnologiju i njena obećanja veće zarade, drugi misle da će međunarodne korporacije upropastiti indijske seljake.

Indija je i dalje duboko podeljena oko učinska Bt kotona, jedinog modifikovanog useva koji se komercijalno gaji u zemlji. Genetski izmenjeno seme pamuka povećalo je produktivnost, ali je skuplje od tradicinalnog i gurnulo je mnoge seljake duboko u dug. Patlidzan Bt brinđal ima gene otporne na štetočine koji su vlasnistvo Monsanta, pa je odlučivanje o patlidžanu ujedno i referednum o Monsantu - uprskos svih napora kompanije da se drži po strani.

U kompaniji Monsatno Indija kažu da genetska tehnologija može da poveća produktivnost i prihod seljaka i tvrde da Monsanto nema monopol na Bt gene - čije su stotine vrsta dostupne na tržištu.

Debata se takođe vodi u Evropi gde je EU odobrila samo jednu GM biljku, kukuruz Monsanto 810. Uprkos obobrenju, šest zemlja EU su odmah zavele moratorij na setvu novog kukuruza koji je za sad prihvatila samo Španija.

Beta-AP

Shares: