Oko većine kubanskih gradova osim počinje se sa izgradnjom farmi na kojima će se gajiti voće, povrće i stoka, kao odgovor na dugogodišnje propadanje poljoprivrede.

Petogodišnjim planom predviđeno je uzgajanje voća i povrća i uzgoj stoke u području širine 6,5 kilometara oko 150 kubanskih gradova, sa izuzetkom Havane.

Računa se da će se na taj način povećati domaća proizvodnja hrane, kao i da će ona biti jeftinija, jer će se smanjiti troškovi transporta, dok će deo gradskog stanovništva zameniti kancelarijske poslove produktivnijim radom.

Vlada će, međutim, i dalje imati monopol u većini oblasti proizvodnje i distribucije hrane, uključujući i kontrolu nad najvećim delom zemljišta.

Pilotski program za pomenuti projekat se odvija u gradu Kamagej u centralnom delu Kube. Prema saopštenju kubanskog ministarstva poljoprivrede, na nekoliko minuta od ovog grada nići će 1.400 malih farmi, koje će ukupno pokrivati 52.000 hektara.

Ovaj program je uobličen po ugledu na projekat stotina gradskih bašti, kojeg je tadašnji ministar odbrane, a sadašnji predsednik Raul Kastro pod parolom "pasulj je važniji od topova" lansirao devedesetih godina, kada je Kuba, posle propasti komunizma u Istočnoj Evropi, zapala u najveću privrednu krizu.

Otkad je 2008. godine od obolelog brata Fidela preuzeo rukovođenje zemljom, Raul Kastro je učinio više poteza namenjenih oživljavanju poljoprivrede.

Između ostalog, stotini hiljada uglavnom privatnih poljoprivrednika, iznajmljeno je neobrađeno zemljište u državnom vlasništvu, povećane su cene poljoprivrednih produkata, a seljacima dozvoljeno da deo roda prodaju direktno stanovništvu, a ne državi.

Strani analitičari procenjuju da te mere, ipak, ne menjaju suštinu kubanskog centralizovanog socijalističkog upravljanja i podsećaju da su i ranije činjeni polovični pokušaji transformacije poljoprivrede od kojih su mnogi bili neuspešni.

RTS 

Shares: