Poljoprivreda je i prošle godine bila najuspešnija privredna grana. Međutim, prihod bi mogao da bude veći kada bi Srbija bolje koristila kapacitete prehrambene industrije, smatraju agroekonomisti.

Agrar je, i prošle godine, bio najuspešnija izvozna privredna grana, zabeležen je suficit od 637 miliona dolara. Prihod bi mogao da bude i veći, da bolje koristimo kapacitete prehrambene industrije.

Agroekonomisti ističu da i dalje najviše izvozimo sirovine, a da je samo dvadesetak proizvoda visoke finalne prerade, što je, kako kažu, odlika tehnološki slabo razvijenih zemalja.

Poslednju analizu kapaciteta iskorišćenosti prehrambene industrije uradilo je Ministarstvo poljoprivrede još pre devet godina. Tada je Mlinsko-pekarska industrija mogla da preradi 1,6 miliona tona pšenice, iskorišćenost opreme bila je 52 odsto. Sada je situacija još gora.

"Na području Pomoravlja i Šumadije mnogi silosi i mlinovi ne rade. Mi koristimo maksimalne kapacitete. Ranije je mnogo silosa radilo, a naša država Srbija daleko više izvozi pšenicu nego brašno", rekao je Dragan Filipović iz Velike Plane.

Ima prostora za povećanje izvoza

Prošle godine od prodaje brašna na inostranom tržištu ostvareno je 36 miliona dolara. Stručnjaci kažu da je ta roba po kvalitetu i ceni konkurentna, pa ima prostora za povećanje izvoza. Problem je nedovoljna proizvodnja.

"Nažalost, danas u Srbiji niko ne zna koji nivo kapaciteta u prehrambenoj Srbiji radi. Ne znamo koji se procenat tih kapaciteta koristi. To je, inače, veoma bitno u dugoročom planiranju razvoja te industrije, a i mogućnosti tih kapaciteta koji se mogu uključiti u izazovne planove", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Zastarela tehnologija u proizvodnji najčešće se sreće u nekadašnjim velikim prehrambenim fabrikama koje po pravilu posluju na ivici isplativosti. Mnoge od njih su i zatvorile kapije, poput "Budimke", "Džervina", "Šapčanke". Daleko su uspešnije nove manje fabrike i hladnjače za preradu voća i povrća.

"Nezadovoljni smo stepenom iskorišćenosti naših prerađivačkih kapaciteta, tako da tu opremu koja je izuzetno skupa želimo da koristimo osim za preradu voća i za preradu povrća", kaže Slobodan Žunić iz "Libertasa" Beograd.

Prošle godine Srbija je zaradila 115 miliona evra od izvoza maline u velikim pakovanjima. Država bi mnogo više para zaradila da je Evropskoj uniji ponudila proizvode od maline u kutijama od pola kilograma.

Najviše novca, 260 miliona dolara, prošle godine je zarađeno od izvoza kukuruza.

"Iako se hvalimo da postižemo odlične rezultate u izvozu kukuruza što je nesporno, bilo bi dobro razmisliti da deo te količine usmerimo u stočarsku proizvodnju i umesto da zarađujemo nešto preko 100 evra po toni kukuruza, zarađivali bi preko hiljadu evra za tonu mesa koju možemo da izvezemo na evrepsko i svetsko tržište", rekao je agroekonomista Miladin Ševarlić.

Samo pet klanica ima dozvolu za plasman mesa na tržište Unije. Podsećamo, godinama u zemlje unije ne uspevamo da izvezemo ni onoliko junećeg mesa, koliko nam je odobreno. Tako je prošle godine izvezena samo sedmina odobrene količine.

RTS