Iako je budžetska podrška poljoprivredi povećavana poslednjih godina, direktni podsticaji toj delatnosti u BiH su neuporedivo manji nego u zemljama okruženja.

To BIH čini autsajderom u regiji budući da je rekorder po uvozu hrane i najlošiji po stepenu zadovoljavanja potreba vlastitom proizvodnjom, svega 12 do 15 odsto, kaže Sead Jeleč, sekretar Udruženja poljoprivrednika u BiH.

Regionalni lider u podršci poljoprivredi je Hrvatska, koja je lane izdvojila 1,2 milijarde KM (600 miliona evra), ali će u ovoj godini izdvajanja biti za 400 miliona KM manja i iznosiće između 750 miliona i 800 miliona KM.

Hrvatska se, kako se navodi, verovatno na kresanje podsticaja opredelila zbog toga što poljoprivredna proizvodnja uprkos subvencijama nije povećana u odnosu na 1995.

Podsticaji u Srbiji iznose oko 400 miliona KM, ali iako dvostruko manji nego hrvatski obezbeđuju zemlji lidersku poziciju i trgovinski suficit sa susedima zbog razvijene poljoprivrede, naročito ratarstva, pišu Nezavisne. Procenjena vrednost prošlogodišnje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je oko 3,8 milijardi evra, a izvozni suficit meri se stotinama miliona konvertibilnih maraka (KM).

Dodaje da je za povećanje konkurentnosti u BIH potrebno uložiti u tehnološka unapređenja, organizaciju institucija, a sve to mora da prati odgovarajuća legislativa. Budžetska izdvajanja od oko šest odsto za poljoprivredu, kako previđa Strategija razvoja poljoprivrede FBIH, mogla bi, smatraju poznavaoci, obezbediti brži razvoj.

Beta

Shares: