Dragin je podsetio da je delegacija Srbije učestvovala na Samitu ministara poljoprivrede koji je proteklog vikenda organizovan u okviru Sajma hrane, poljoprivrede i tehnologije "Zelena nedelja" u Berlinu.

Ministar poljoprivrede je istakao da je srpska delegacija, pošto je reč o najvećem samitu ministara poljoprivrede tokom godine, imala niz bilaterlanih susreta sa kolegama iz Nemačke, Češke, Rumunije, Mađarske, Holandije, Nemačke...

On je kazao da se srpska delegacija, nakon susreta prošlog meseca, ponovno srela i sa državnim sekretarom poljoprivrede Brazila, ističući da je ta zemlja veoma važna za pregovore za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Ministar Dragin je naglasio da su svi izuzetno zadovoljni svim onim što je urađeno u oblasti poljoprivrede u Srbiji u protekloj godini, podsetivši da je napravljeno 28, a usvojeno 15 poljoprivrednih zakona usklađenih sa zajedničkom agrarnom politikom EU.

Takođe, osnovano je više institucija potrebnih za ulazak u EU, istakao je Drain, navodeći kao primer Upravu za agrarna plaćanja koja će, kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU, biti odgovorna za primanje pomoći između 50 i 60 miliona evra na godišnjem nivou.

Tema ovogodišnjeg samita bila je vezana za klimatske promene i način da poljoprivreda bude rešenje, a ne uzrok tih promena, a na tom skupu bilo je dosta reči i o novim tehnologijama, ukazao je Dragin.

Dragin je objasnio da je njegovo izlaganje na tom skupu bilo pre svega usmereno ka razmišljanju o tome da se podele odgovornosti i obaveze razvijenih, nerazvijenih i zemalja u razvoju u rešavanju pomenutih problema.

On je upozorio da, iako postoji izuzetno dobra volja svih zemalja, razvijenih i nerazvijenih, da se utiče na smanjenje posledica izazvanih efektom staklene bašte, nerazvijene i zemlje u razvoju imaju daleko slabije mogućnosti da to i učine.

Dragin je precizirao da se to odnosi pre svega na finasijske, a zatim i tehnološke mogućnosti da se utiče na smanjenje zagađenja, odnosno emisije štetnih gasova koji utiču na globalno zagrevanje.

"Iz tog razloga tražili smo da razvijene zemlje podele odgovornost, ali i finasijska sredstva sa nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju u oblasti poljoprivrede", rekao je Dragin, ukazujući da se to odnosi i na dostupnost neophodne tehnologije svim zemljama.

On je ocenio da ćemo, u slučaju da se samo u okviru svojih granica bude borilo za čistiju sredinu i manju emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, doći u situaciju da se "traži bolja soba na Titaniku, a brod će u svakom slučaju da potone".

Tanjug-Ekos