Poljoprivreda - Moja farma:EU: Sedam milijardi evra za klimu | Klimatske promene

hopenhagen Evropski lideri dogovorili su se da zemljama u razvoju u naredne tri godine na raspolaganje stave 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena.

Evropljani su obećali da će smanjiti emisiju štetnih gasova za 30 odsto do 2020.godine. Suma o kojoj su se evropski lideri danas dogovorili znatno je veća od šest milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu.

"Finansiranju pomoći zemljama u razvoju doprineće svih 27 država članica Unije", rekao je predsedavajući Evropske unije, švedski premijer Fredrik Rajnfelt.

"Evropska unija preuzela je na sebe pravičan deo troškova i nadam se da će i ostale razvijene države učiniti isto", rekao je Rajnfelt na završnoj konferenciji za novinare samita šefova država i vlada EU koji se juče i danas održavao u Briselu.

On se nada da će današnja odluka Unije doprineti postizanju sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama koja se održava u Kopenhagenu.

"Ima još zemalja poput Sjedinjenih Država i Kanade koje još nisu spremne na značajnije smanjenje zagađenja. SAD na primer obećavaju da će smanjiti emisiju štetnih gasova za svega 4 ili 5 procenata, dok Evropa nudi 30 odsto, i ostatak razvojenog sveta mora biti ozbilljniji u ponudama" naveo je švedski premijer.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je, međutim, da je ova ponuda "uslovljena", a Rajnfelt je precizirao da će "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih država".

Finansiranje borbe protiv klimatskih promena, odnosno smanjenja ispuštanja štetnih gasova, predstavlja, kao što se i pretpostavljalo, glavnu prepreku za postizanje jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine i to je bila najvažnija tema dvodnevnog sastanka lidera evropskih zemalja.

Posle neuspešne prve runde pregovora, konkretne predloge o finansijskoj podršci za siromašne prvi su izložili predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun.

Oni su održali zajedničku konferenciju za novinare pre ove završne i na njoj su saopštili da će njihove dve zemlje ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmanje po 1,7 milijardi evra, ali još nije jasno koliko će ostale evropske zemlje morati pojedinačno da izdvoje.

Sarkozi i Braun, poručili su da njihove dve zemlje izdvajanjem tri milijarde evra, pokazuju da su ozbiljne u zasutavljanju globalnog otopljavanja. To je ujedno i veći deo ponuđene evropske pomoći.

"Odlučili smo da Britanija i Francuska koordinišu uspostavljanje veza između Evrope i Afrike kako bismo ispunili najambicioznije viljeve budućeg dogovora ou Kopenhagenu" rekao je Sarkozi.

Braun je poručio da klimatska konferencija mora sprečiti da se temperatura na globalnom nivou poveća za više od 2 stepena po celzijusu. On takođe veruje da bi 20 odsto od novca iz zelenog fonda u koji novac doniraju najbogatiji, mora biti odmah utrošeno na očuvanje šuma.

Još nije poznato kako će se ostatak sume od 7 i po milijardi evra biti podeljeno među ostalim zemljama članicama unije.

Četiri države su privremeno izuzete, a reč je o onim zemljama koje su zatražile pomoć Međunarodnog monetarnog fonda - Letonija, Mađarska I Rumunija, kao i Grčka, koja se nalazi u teškoj finansijskoj krizi.

Evropska unija traži da se učesnice konferencije u Kopenhagenu obavežu da do 2015. godine za 25 odsto smanje seču šuma, što je jedna od najvažnijih mera u zaštiti planete.

Pored klimatskih promena, lideri EU su tokom dvodnevnog samita razgovarali i o strategiji za izlazak iz ekonomske krize i politici zapošljavanja, kao i o takozvanom "Stokholmskom programu" za bezbednost i pravosuđe.