Milan Filipović silirao je kukuruz sa 15 hektara i smestio ga u novi horizontalni silos, a njegove komšije iz Dragačice zasejali su prošle sedmice 20 hektara stočnog graška i ječma, takođe za silažu. To je dovoljno "hrane" za elektranu na biomasu, koju Filipović upravo gradi.

Pored silosa, energana obuhvata digestor, odnosno kacu gde se obavlja fermentacija, zatim skladiše obrađenog materijala (supstrata) i mašinsku sobu sa generatorom.

- Bakterije u digestoru, na temperaturi od 37 stepeni, razgrađuju biomasu na metan, ugljen-dioksid, vodu i kompost, i sve te komponente je moguće dalje koristi - ističe naš sagovornik, precizirajući da je silos već završen, postavljena je i vaga za prijem silaže, a u toku su radovi na digestoru prečnika 12 metara, na čijoj je sredini projektovan stub od sedam metara. Kao krov, predviđene su dve cerade između kojih će se upumpavati vazduh radi izolacije.

Investitor u ovom poslu je "Energoobnova" iz Beograda, a glavni deo projekta uradio je sam Filipović, inače profesor mašinstva i dugogodišnji čačanski preduzetnik, koji nam otkriva da je mnoge tehničke detalje u vezi sa ovim poduhvatom jednostavno "pokupio" sa - Interneta.

- Elektrana će koštati 200.000 evra, najskuplje stavke su motor i generator. Kompletnu opremu proizvode čačanska preduzeća i može se reći da je ovo jevtin objekat, jer je svetska cena ovakvih fabrika struje oko pola miliona evra - kaže Filipović.

Inače, vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o podsticajnim cenama za električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora.

- Na osnovu toga ću sa Elektroprivredom Srbije zaključiti ugovor na 12 godina o isporuci električne energije. Radi se o 600 megavata godišnje, a troškovi proizvodnje po kilovatu ne bi trebalo da pređu pet centi. Pošto će mi EPS plaćati po 16 centi, računam da ću uloženo vratiti za pet godina - zaključuje Milan Filipović.

Politika

Shares: