Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Thursday
Apr 17th
Text size
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Početna Poljoprivreda danas Svet Nestašica belog luka

Nestašica belog luka

El. pošta Štampa PDF

beli lukPošto se ova biljka smatra najboljim oružjem protiv uroka i vampira, ali i lekom za sve moguće bolesti, nije ni čudo da u vreme epidemije svinjskog gripa postaje skupa i deficitarna roba na tržištu.

Udarila svetska ekonomska kriza i po kineskim poljoprivrednicima, pa oni prošle godine zasadiše gotovo upola manje belog luka nego inače.

Cene su bile niske, potražnja slaba, sadili su ga samo oni koji su imali sigurne kupce. Niko se nije nadao svinjskom gripu i neobuzdanoj pomami za ovim univerzalnim isceliteljem. Za samo šest meseci cena mu je učetvorostručena, pa sad „na veliko“ košta dolar po kilogramu.


Kupuju ga kineske domaćice, škole, bolnice, ali cene skaču uglavnom zbog investitora koje kao da je pogodila „belolučna“ groznica. Idu po zemlji i traže poljoprivrednike koji još nisu prodali sve svoje zalihe, da bi preprodali kad cene usled nestašice još više narastu. I banke u pojedinim kineskim provincijama imaju problem zbog naglog povlačenja velikih količina novca iz njihovih trezora, opet da bi se kupio luk. Moguće je, tvrde kineski ekonomisti, da nestašica nije izazvana preteranom potrošnjom, već upravo špekulacijama investitora koji povlače svoj artikal sa tržišta veštački mu dižući cenu.

Poskupljuje u celom svetu

Da je potrošnja stvarno porasla, međutim, nema spora, jer kineska nacija, koja proizvodi tri puta više belog luka od ostatka planete, počinje da ga koristi u mnogo većim količinama od, ionako enormnih, dosadašnjih. U jednu osnovnu školu u istočnoj Kini dopremljeno je, primera radi, 200 kilograma belog luka i svaki đak u toku ručka ga mora jesti da bi se zaštitio od gripa. Vera u čudotvornost ovog leka protiv virusa H1N1 ne završava se na teritoriji Kine, pa i moldavski vojnici moraju da ga jedu uz svaki obrok.

 

U jednu osnovnu školu u istočnoj Kini dopremljeno je 200 kilograma belog luka i svaki đak u toku ručka ga mora jesti, da bi se zaštitio od gripa
U ostatku sveta, pa i u Srbiji, ljudi masovno posežu za ovom vrstom prevencije, doduše ne organizovano, već ga konzumira svako „za svoju dušu“. I za telo, kosu i zube... Na svakoj pijačnoj tezgi vise venci belog luka. Kad se u njih uplete crvena ukrasna traka, dobije se koristan i upotrebljiv buket koji domišljati gosti nose kao poklon za slavu. Nisu naivni ni ovdašnji proizvođači i trgovci, jer i oni su videli da mogu da se okoriste strahom od epidemije gripa.

„Letos sam prodavala do dva kilograma belog luka po 250 dinara. Sad prodajem i po pet kilograma dnevno“, kaže baka za tezgom na jednoj novobeogradskoj pijaci. Sad ga ceni 400 dinara. Nedeljom i do sto dinara više. Ipak, ozbiljni investitori se još nisu zainteresovali za ovaj proizvod. Zasad su jedino Kinezi otkrili koliko beli luk može biti lekovit i za novčanike.

Istina, slična situacija desila se daleke 1637. godine kad su cene lala na amsterdamskoj berzi vrtoglavo rasle, a investitori ih kupovali nadajući se da će taj trend trajati doveka. Pošto nije, mnogi su zbog „lalomanije“ bankrotirali. Kad se svinjski grip zaboravi, vrlo je verovatno da će i ovaj balon s mirisom belog luka, takođe poreklom iz bašte, prsnuti.

Od smrti leči

Ipak, velika je razlika između lale i belog luka. Cvet je „samo“ ukras, dok se u male bele lukovice neprijatnog mirisa kunu sve nacije na planeti. Za šta god nemaju lek, oni ga zamene belim lukom. Zato se njim maže glava, kad prve dlake počnu sa nje da opadaju. U narodu se veruje da sprečava opadanje kose, iako mnogi ćelavi muškarci čije su glave mazane tinkturama na bazi belog luka demantuju delotvornost ovog leka. I tako od glave, pa naniže, primenjuje se na svaki deo tela.

Leči, navodno, herpese. Privijaju ga na rane, makar ih nanele zmije otrovnice ili besni psi, jer deluje kao antibiotik. Stavljaju ga na noge da „izvuče“ temperaturu. Na bolno mesto da zaleči reumu. A tek kad se pojede, veruje se da „od smrti leči“. Snižava pritisak, šećer, holesterol i trigliceride. Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Povećava imunitet i apetit. Leči dečje gliste i dijareju. Stimuliše jetrene enzime koji služe kao čistači otrova. Ima antikancerogeno dejstvo. Leči bronhitis i grip. Koristi se kao afrodizijak. Pomaže čak i protiv nervoze.

Da li je imidž ove biljke izgrađen na njenom stvarnom kvalitetu ili je preuveličan reklamom koja se vekovima prenosi s kolena na koleno? Naučna istraživanja su dokazala postojanje mineralnih soli kalcijuma, fosfora, sumpora, alicina, a sve je to korisno za neki deo tela i neku bolest. Zato mu ni naučnici ne osporavaju lekovitost, ali ga i ne dižu u zvezde. Ako ne pomogne, sigurno ni ne odmaže onom ko ga konzumira. Osim neprijatnim mirisom koji za sobom ostavlja, a za koji nema leka bar 12 sati. Možda malo pomogne kašika kafe ili kriška limuna, ali ne duže od pola sata. Stari Grci, ma koliko poverenja imali u ovu biljku, zvali su ga smrdljivom ružom i branili ulaz u hram onima koji su ga konzumirali.

Protiv uroka

Čak i da se dokaže da beli luk ne leči ni od čega, sujeverni se ovog sastojka nikad neće odreći. Nema te nauke koja će naterati babu da u krevetac svog unuka ne stavi čen belog luka. Da ga zaštiti od uroka, ukoliko crveni končić slučajno zakaže. Bez jednog čena u nedrima se retko provuče i mlada na venčanju. Ispod kape beli luk služi da odagna migrenu i zle misli. Nošen u džepu, veruje se da čuva od razbojničkih prepada đavola i nervoznih vila. Stavlja se i iznad kućnih vrata. Kad je na levoj strani onda štiti od demona, a ako je venac pomeren udesno, tera neprijatelje iz okoline. Ispod kreveta se stavlja da otera demone koji dolaze u san. Ko se plaši noćnih poseta vampira, taj u Srbiji nema boljeg oružja od belog luka.

Amerikanci ih teraju srebrom, drugi se brane krstom, ovde je za vampire ubitačna kombinacija beli luk i glogov kolac. Veruje se da je ovaj mit nastao opet zbog njegove jedine neosporne osobine – mirisa. Od te eterične arome beže komarci, bube, zmije i razna gamad, pa zašto ne bi i ove krvopije. Ako stvarno i postoje, onda Kinezi nemaju mnogo šanse da ih sretnu, jer svoje prostorije dezinfikuju rastvorom belog luka. U vojvođanskom selu Vrbica, poznatom po proizvodnji belog luka, kažu da ih zahvaljujući glavnom brendu koji imaju, nikad nikakve aveti nisu posećivale.

www.emportal.rs 

 

 
Baner