Kanjiža – Vrućina. Na nepreglednoj slatini tri jahača. U tamno plavoj odeći, sa plaštom i šeširom podsećaju na musketare. Oko njih okupljena masa sveta. Sevaju blicevi fotoaparata.

- Ovako su nekada izgledali čikoši. Oni su čuvali i dresirali konje. Umeli su da izvode razne vratolomije. Bili su hrabri i spretni – saznajemo od „musketara“ koji su došli iz Mađarske, kako bi na prvim “Danima pastira“ u Kanjiži prikazali svoje umeće.

Manifestaciju je osmislila grupa entuzijasta okupljena oko lokalne Organizacije za očuvanje tradicije sa željom da se mladim generacijama pokaže kako se nekada živelo:

- Na ovim prostorima je bilo puno čobana. Oni su naporno radili i skromno živeli. Sada jedva da ih ima. Primera radi, ne tako davno, u ovom kraju je bilo 20.000 ovaca, a sada svega 6.000, kaže nam jedan od organizatora manifestacije Ferenc Dukai.

Zadatak pastira je da čuva konje, ovce ili svinje jednog, odnosno nekolicine ljudi, najčešće uz pomoć pasa pulina. Meštani kažu da je postojala neka vrsta hijerarhije među njima, pa su tako na jednom području čikoši bili „glavni“, a na drugom, recimo, čobani. Ko je na vrhu lestvice zavisilo je od toga, koja se vrsta životinje u tom kraju pretežno uzgaja.

“Dani pastira“ privukli su na hiljade gledalaca i blizu 400 učesnika iz Srbije i Mađarske. Dok su jedni demonstrirali konjičke veštine, dresurno i formacijsko jahanje, drugi su se predstavili starim zanatima i tradicionalnim jelima.

- Za doručak smo pripremili poparu, a za ručak sataraš sa knedlama. To su starinska i sirotinjska jela bez mesa. Popara je zapravo stari hleb prokuvan u vodi sa dodatkom masti, soli i kajmaka ili sira -objašnjava nam Dušan Đorđević, suvlasnik salaša „Kraljica voća“ u Gornjem Bregu. Njegov pomoćnik, senćanin Jovan Popović bio je zadužen za pripremanje sataraša:

- Prvo se poprži paprika, onda se izvadi iz masti i oljušti. U tu masnoću se stavi luk, oljušten paradajz, malo ljute paprike. Doda se paprika i voda, nešto začina i na kraju knedle. Ovo jelo su u Vojvodinu dvadesetih godina prošlog veka doneli optanti iz Sentandreje, Srbi koji su nakon potpisivanja Trijanonskog sporazuma odlučili da iskoriste svoje pravo na slobodan izbor i iz Mađarske se vrate u svoju matičnu državu – veli Popović.

U susednim kotlićima krčkaju se razni gulaši i paprikaši. Stipan Bogdan, po zanimanju zidar, koji na kulinarskim feštama učestvuje već 7-8 godina kaže da nijedan specijalitet ne uspeva bez dobrog društva, muzike i rakije. To potvrđuje i grupa koja je na ražanj dug 32 metra nanizala 150 komada pilića! Tvrde, da će ražanj dogodine biti još duži i da će sve to zabeležiti i komisija Ginisove knjige rekorda.

Silvija Miletin

“Politika”, Beograd, br. 34374, ponedeljak 20. jul 2009.

Zanimanje koje nestaje

Manifestaciju je osmislila grupa entuzijasta okupljena oko lokalne Organizacije za očuvanje tradicije sa željom da se mladim generacijama pokaže kako se nekada živelo:

- Na ovim prostorima je bilo puno čobana. Oni su naporno radili i skromno živeli. Sada jedva da ih ima. Primera radi, ne tako davno, u ovom kraju je bilo 20.000 ovaca, a sada svega 6.000, kaže nam jedan od organizatora manifestacije Ferenc Dukai.

Shares: