Banke u Srbiji ovih dana kao da štede pare državnoj kasi, baš one namenjene subvencionisanju kratkoročnih i dugoročnih kredita poljoprivredi. Od ukupno 22 banke koje su s Ministarstvom poljoprivrede potpisale ugovore o takvom finansiranju, njih 13 do sada nisu odobrile ni jedan kredit, a to pokazuju zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede.

Odobren je 1.491 kratkoročni kredit, 117 sa dužim rokom otplate, a ukupno je plasirano oko 400 miliona dinara. Malo, kada se zna da su potrebe agrara za novcem mnogo veće.

Među bankama koje nemaju plasmane u poljoprivredi čak ni na ovaj način koji podrazumeva subvenciju kamate koju daje država su i najveće finansijske kuće, pa se otuda mnogi pitaju da li formalno učešće banaka u ovom poslu za njih znači samo stvaranje dobre medijske slike o pozajmljivaču novca koji je, eto, voljan da kreditira i tako nekog kao što je seljak. Osim toga, nisu voljni da se zameraju državi u ovako značajnoj akciji, a za njih nije zanemarljivo ni da na ovaj način privuku nekog klijenta da kod njih otvori račun. Naprosto, likvidnost banke se meri većim prilivom novca bez obzira na to da li se on na računu zadrži makar i jedan sat.

Među onima koje nisu plasirale ni jedan kredit jeste i „Agrobanka”, a Biljana Vujičić, izvršni direktor uverava da razlog nije nikakvo odustajanje od kreditiranja poljoprivrede, već to što su morali da se pozabave internim stvarima.

– U maju smo radili na dobijanju sertifikata ISO standarda, što nas je omelo da kredite puštamo uobičajenom dinamikom. Odobravanje i kratkoročnih i dugoročnih kredita počeće naredne sedmice. Naša ciljna grupa su registrovana poljoprivredna gazdinstva koja su pravi proizvođači, a prošle godine smo, na primer, plasirali 1.100 kratkoročnih kredita u vrednosti 202 miliona dinara i 30 dugoročnih kroz koje je plasirano 35 miliona dinara – veli Vujičićeva.

U „Erste banci” demantuju podatke Ministarstva poljoprivrede da nisu odobrili ni jedan kredit. Ugovor o odobravanju subvencionisanih kratkoročnih kredita sa Ministarstvom, kažu, nisu ni potpisali, a odobrili su desetak dugoročnih kredita.

I u „Prokredit banci” koja je specijalizovana za kreditiranje poljoprivrede kažu da su greškom okačeni na stub srama za isplatu kratkoročnih poljoprivrednih kredita, jer ugovor o tome nisu ni potpisali, a da su do sada odobrili oko 90 dugoročnih kredita u ukupnoj vrednosti 2,8 miliona evra. Od ukupno 117 dugoročnih kredita čak 90 je odobreno u ovoj banci, čime, kažu, imaju razloga da budu zadovoljni.

Komercijalna banka je, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, odobrila 742 kratkoročna kredita ili praktično polovinu svih kratkoročno puštenih kredita, ali ni jedan dugoročni. Živa Žebeljan, zadužen za ove poslove u Komercijalnoj banci, kaže da je razlog što dugoročni krediti nisu još odobreni to što su među poslednjima potpisali ugovor sa Ministarstvom, ali i to što za dugoročne kredite treba više vremena da se razmotre i odobre. „I oni će krenuti narednih dana”, kaže Žebeljan.

Po oceni ovog bankarskog stručnjaka razlog za još uvek nedovoljne bankarske plasmane u poljoprivredu nije predubeđenje bankara da je poljoprivreda više rizična, već zapravo nedostatak bankarskog kadra koji poznaje ovu oblast.

– Plasmani u poljoprivredu su rizični kao i svi ostali, bitna je samo dobra procena – smatra Žebeljan.