Zbog svetske ekonomske krize i poljoprivredne banke su suočene sa problemom finansiranja razvoja agrara. Ukoliko se ništa ne preduzme, poljoprivreda neće moći da zadovolji potrebe za hranom, pa je svetska prehrambena kriza izvesna u budućnosti, ukazao je juče Rene Karon, predsednik Asocijacije agrarnih banaka CICA i Kredi agrikol SA prilikom otvaranja godišnjeg skupa te asocijacije u Beogradu.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je istakao da naš agrar, koji čini oko osam odsto BDP-a, treba još viša ulaganja. Vlada je do sada podržala mnoge od programa vezanih za banke koje kreditiraju agrar od kojih se očekuje da još više podrže poljoprivrednu proizvodnju.

– Razvoj agrara je jedan od osnovnih prioriteta vlade koja podržava sve pozitivne inicijative, a ovaj bankarski skup je prilika da se kroz iskustva dođe do rešenja kako da se prilagodimo krizi – rekao je premijer Cvetković.

Kako je naveo potpredsednik vlade Božidar Đelić, u Srbiji je 4,2 miliona hektara oranica koje nisu dovoljno iskorišćene i 320.000 seoskih domaćinstava. Cilj Srbije je da do kraja 2012. uđemo u EU koja nam je najveći privredni partner. Uz geografsku prednost, imamo i slobodnu trgovinu sa Rusijom, a Srbija je, podvukao je Đelić, otvorena i za ostatak sveta za ulaganja u poljoprivredu.

Zahvaljujući subvencijama Vlade Srbije u paketu mera za prevazilaženje krize, nivo kredita je trenutno na istom nivou kao i tokom januara i februara ove godine, istakao je guverner NBS Radovan Jelašić. To znači da će preduzeća dobiti kredite sa nižom kamatom, bilo za likvidnost ili za investicije. Jelašić je dodao da bi bez subvencija države za kredite privredi i građanima, banke sigurno smanjile kreditiranje. Guverner je naveo da je do sada najmanje odobreno investicionih kredita, potrošačkih zajmova nešto više, a daleko najveći broj je odobren za likvidnost preduzeća.

Kreditna aktivnost banaka u Srbiji u prva četiri meseca se zadržala na nivou iz prethodne godine, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić. Od početka 2009. krediti privredi povećani su sa 806 na 811 milijardi dinara, a građanima za 3,8 odsto. U strukturi kredita najveći rast zabeležili su poljoprivredni krediti, koji su u prošloj godini povećani dva i po puta, a u prva četiri meseca ove godine za 20 odsto.

Poljoprivredna proizvodnja je razvojna šansa Srbije, zbog čega će Agrobanka nastaviti sa programom finansiranja te privredne delatnosti, izjavio je predsednik Izvršnog odbora te banke Dušan Antonić. Prioritet u finansiranju Agrobanke imaće kapitalni projekti iz agrara, izgradnja i modernizacija preradnih kapaciteta, uvođenje novih tehnologija, kao i proizvodnja zdrave hrane.

B. Dumić

Shares: