Skupština Srbije usvojila je Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji predviđa osnivanje Registra javnih skladišta u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Taj zakon je kamen temeljac i za formiranje pravog tržišta robe jer osim propisanih uslova skladištenja, koji će dovesti do povećanja kvaliteta preuzetih proizvoda, biće uvedene hartije od vrednosti – robni zapisi čija je namena višestruka.

Firma koja se bude bavila skladištenjem poljoprivrednih proizvoda moraće da ima prostor za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, čime se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenska ispravnost uskladištenih proizvoda, kao i opremu za merenje količine i utvrđivanje kvaliteta. Javna skladišta moraće da uplaćuju i određene novčane naknade po toni uskladištenih proizvoda i neće smeti da odbijaju da uskladište robu ukoliko imaju slobodne kapacitete. Uvođenjem javnih skladišta biće omogućeno da ratari sami odrede vreme prodaje svojih proizvoda, a zahvaljujući robnom zapisu, koji služi kao garancija plaćanja, moći će da se podnese zahtev za kredit kod banke za nabavku sirovina, mehanizacije i kupovinu zemljišta. S istim dokumentom, poljoprivrednik će moći i da se pojavi na berzi.

Formiranjem institucionalnog okvira za javna skladišta, koja će biti u mogućnosti da skladište poljoprivredne proizvode i na osnovu toga izdaju validnu skladišnicu, koja se smatra hartijom od vrednosti, trgovina robnim zapisima poljoprivrednih proizvoda moći će da se odvija na produktnoj berzi, kaže za GL licencirani portfolio menadžer NLB banke Aleksandar Ivanović. On smatra da za to sada ne postoje nikakve prepreke jer aktuelni Zakon o hartijama od vrednosti daje mogućnost trgovine standardizovanim finansijskim instrumentima, fjučersima i opcijama, a za sklapanje terminskih ugovora dovoljan je Zakon o obligacionim odnosima. Firmama koje se bave otkupom poljoprivrednih proizvoda kupovina robe unapred omogućila bi zaštitu od rizika nepredviđenih promena cena poljoprivrednih proizvoda, efikasno planiranje gotovinskih ciklusa i cena krajnjih proizvoda, a proizvođačima svež novac, tako da ne bi zavisili od bankarskih kredita pri pripremi naredne setve. Na taj način se udara temelj jednom od najaktivnijih segmenata finansijskog tržišta, a to je tržište finansijskih instrumenata zasnovanih na robi, pogotovo u našoj zemlji, koja ima dugu tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji. Takođe, velikom broju finansijskih institucija, brokersko-dilerskih društava i investicionih fondova pruža se mogućnost da ulaganjem u robne finansijske instrumente izvrše disperziju rizika ulaganjem ne samo u akcije i obveznice već i u fjučers ugovore i opcije, zaključuje Ivanović.

Ipak, realno sagledavajući stanje na terenu, jasno je da Zakon o javnim skladištima neće moći da se primeni već u ovoj godini, smatra prof. dr Jasna Mastilović iz Instituta za prehrambene tehnologije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.

– Reč je o određivanju kvaliteta žita, a mi nismo spremni da to odmah učinimo – kaže ona.

Poljoprivreda sa 2,6 milijardi dolara ostvaruje najveći suficit u srpskoj privredi, ali poslednjih godina više se izvoze voćarski i povrtarski proizvodi od ratarskih. Srbija, koja jedina u CEFTA regionu ima višak pšenice i izvozi ga kupcima u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i Metohiju, u Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, na osnovu Zakona o javnim skladištima ima mogućnost da pšenicu razvrsta po kvalitetu i tako je prodaje u svetu. Jer, sad se sve žito prodaje po najnižim cenama.

Shares: