Nedovojna edukacija i informisanost ljudi sa sela, kao i nedovoljna razvijenost institucija su među najvećim ograničenjima za dalji ruralni razvoj u Srbiji, ocenjeno je na skupu o ruralnom razvoju Nacionalnog konventa o EU.
Problemu ruralnog razvoja u Srbiji se ne poklanja dovoljno pažnje, a loša razvijenost institucionalnih kapaciteta u toj oblasti otežava pristup kapitalu stanovnicima sela, rekla je na prvom zasedanju Radne grupe za poljoprivredu Nacionalnog konventa o EU profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov.

Prema njenim rečima, nužna je promena tradicinalnih upravljačkih struktura, decentralizacija i prilagođavanje institucija, prihvatanje pravila EU, kao i donošenje strateških dokumenata.
Bogdanov je kazala da sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede trenutno nema dovoljno tehničkih, organizacionih i kadrovskih kapaciteta za unapređenje zakonske i institucionalne osnove, dok se ostala ministarstva i agencije ne bave dovoljno tom tematikom.
Šef grupe za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Radivoje Nadlački je podsetio da se, prema klasifikaciji OECD-a, ruralnom oblašću smatra teritorija na kojoj živi manje od 150 stanovnika na kvadratnom kilometru.
Po toj klasifikaciji, kako je dodao, 85 odsto teritorije Srbije je ruralno područje na kome živi 55 odsto ukupnog stanovništva.
Nadlački je kazao da problem za dalji ruralni razvoj u Srbiji predstavlja, pored siromaštva, i usitnjenost poseda, jer 46 procenata imanja ima veličinu od jednog do tri hektara zbog čega neće moći da izdrže konkurenciju u EU.
Ministarstvo poljoprivrede je, prema njegovim rečima, uradilo nacrt strategije ruranog razvoja od 2009. do 2013. godine koji je pokazao da su najviše ugrožene proizvodnja mleka, mesa, voća i povrća.
Nadlački je najavio da će ove godine biti osnovana još tri regionalna centra za podršku reginalnom razvoju i to u Vojvodini.
Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Zoran Mašić kazao je da u Srbiji ne postoji izgrađen zakonski okvir za ruralni razvoj i istakao da se za te namene ne izdvaja dovoljno sredstava.
Mašić smatra da se, bez adekvatnog podsticaja iz budžeta ili iz pretpristupnih fondova EU, poljoprivredna proizvodnja ne može revitalizovati, odnosno da se može očekivati samo njena dalja stagnacija.
Cilj Nacionalnog konventa o EU je jačanje kapaciteta Srbije za proces EU integracije i stvaranje foruma za trajnu i javnu debatu o evropskoj budućnosti Srbije.
Taj projekat Evropskog pokreta u Srbiji finasira EU kroz Fond za evropske integracije.

Beta

Shares: