Ministar poljoprivrede Saša Dragin kaže da poljoprivrednici moraju da unaprede svoje znanje i povećaju konkurentnost svojih proizvoda s obzirom da poljoprivreda predstavlja motor razvoja Srbije.

Obrazlažući u Skupštini Srbije set zakona iz oblasti poljoprivrede, Dragin je naveo da je poljoprivreda jedina grana koja ostvaruje suficit u razmeni sa drugim država a da je set zakona iz te oblasti pripremljen kako bi se izašlo u susret realnim zahtevima poljoprivrednika.

Prema njegovim rečima, 15 predloženih zakona iz oblasti poljoprivrede pripremljeni su u skladu sa potrebama poljoprivrednika i potrebe usklađivanja pravnog sistema Srbije sa zakonodavstvom EU.

Ministar je istakao značaj predloženog zakona o bezbednosti hrane koji uređuje sistem kontrole hrane bez koga, kako je naveo, Srbija ne može postati članica EU.

Kako je naveo, taj zakonski predlog sveobuhvatno reguliše sve aspekte proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane i treba da unapredi zaštitu prava potrošača.

"Ako je zakon o bezbednosti hrane jedan od najvaznijih za ulazak Srbije u EU, onda je zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju najvažniji zakon za srpsku poljoprivredu", naveo je Dragin.

Ministar je rekao da je predloženi zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju krovni zakon za celu poljoprivredu i da definiše ciljeve agrarne politike, vrste podsticaja, registar gazdinstava, evidentiranje, izveštavanje u poljoprivredi i integrisane poljoprivredne informacione sisteme.

Donošenjem tog zakona, prema rečima Dragina, povećala bi se konkurentnost poljoprivrednih proizvoda, podrška održivom razvoju sela i životnom standardu ljudi koji zavise od poljoprivrede.

Dragin je rekao da zakon o stočarstvu predviđa vođenje glavne matične evidencije domaćih životinja u skladu sa međunarodnim standardima.

Poslanici vode objedinjenu raspravu i o predloženim zakonima o zdravlju i sredstvima za zaštitu, o vinu, o rakiji i drugim alkoholnim pićima, o etanolu, o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i o genetički modifikovanim organizmima.

Na dnevnom redu je i rasprava o izmenama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, o predloženim zakonima o stočarstvu, o dobrobiti životinja, kao i izmene Zakona o poloprivrednom zemljištu. Poslanici razmatraju i Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.

Đelić: Pomoć za agrar po milijardu evra nakon ulaska u EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da bi nakon učlanjenja Srbije u Evropsku uniju (EU) srpska poljoprivreda mogla da dobija po milijardu evra pomoći godišnje.

Đelić koji je i ministar za nauku Srbije je na skupu "Doprinos naučne zajednice razvoju poljoprivrede Srbije" na Novosadskom sajmu rekao da će takav evropski put naše poljoprivrede značiti i mnogo veće prisustvo domaćih firmi na evropskom tržištu.

"Poljoprivreda je velika šansa Srbije. Prema najboljim procenama, Srbija će kao članica EU moći da crpi najmanje milijardu evra godišnje za naš agrar, što za direktna plaćanja po hektaru, što za programe poljoprivrednog razvoja", rekao je on,

Đelić je podsetio da 45 odsto evropskog budžeta godišnje odlazi na poljoprivredu i kao primer naveo da je Bugarska za period od 2007. do 2013. dobila pet milijardi za poljoprivredu, Mađarska više od 10, a Poljska 28 milijardi evra.

"Poljoprivreda je značajna privredna šansa Srbije. Prošle godine ukupna trgovinska razmena argrara iznosila je oko dve miljardi dolara, a suficit koji smo realizovali bio je 500 miliona", kazao je on.

Ocenio je da u Srbiji postoji potencijal koji nije u potpunosti iskazan, zbog čega će do kraja juna biti završen nacrt strategije nauke i tehnološkog razvoja, kada će se videti u kojim domenima Srbija može da postigne značajan rezultat, naročito u poljoprivredi.

"Predložiću vladi da se 2011. godine uz novi popis stanovništva u Srbiji obavi i prvi poljoprivredni popis za protekle četiri decenije, jer je ta informacija važan deo evropskih integracija. Ta baza je neophodna da bi se kvalifikovali za evropske strukturne fondove", rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se trenutno realizuje 117 naučnih projakata u oblasti poljoprivrede, na kojima radi oko 1.300 naučnika.

"Prošle godine smo iz budžeta dobili za nauku 1,3 milijarde dinara za istraživačke projekte, što je u odnosu na 2002. godinu, kada smo dobili 250 miliona dinara, značajno povećanje", rekao je Đelić. 

Dodao da je ove godine nakon rebalansa budžet Ministarstvu za nauku umanjen za milijardu dinara i da se trenutno traže sredstva koja će taj nedostatak nadoknaditi.

Đelić je istakao da će i pored toga do 20. maja biti nadoknađeni svi zaostali troškovi i plate u domenu nauke.

 Studio B

Shares: