Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Poljoprivredni fakultet u Zemunu organizovali su 14. marta naučno stručni skup na temu “Da li Srbiji trebaju veliki agrobiznis sistemi” sa posebnim osvrtom na slabosti i potrebe izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Skupu su prisustvovali i predstavnici poljoprivrednih preduzeća i  zemljoradničkih zadruga koji koriste državno zemljište. Najviše zamerki bilo je na deo zakona koji se odnosi na lokalnu samoupravu odnosno na njihovu nadležnost u javnom nadmetanju za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Primedbe su se odnosile i na primenu zakona o poljoprivrednom zemljištu.  Prema profesoru Miladinu Ševarliću, predsedniku DAES-a, najveća manjkavost ovog zakona jeste omogućavanje uništavanja već uređenih velikih zemljišnih kompleksa koji predstavljaju jednu od malobrojnih konkurentskih prednosti naše poljoprivrede u odnosu na evropsku.

 - Sa aspekta zemljišnih resursa, samo su poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge sa posedima veličine oko 1600 hektara (uključujući i državno zemljište koje su do sada koristili) konkurentna evropskim farmerima i drugima na međunarodnom tržištu. Druga najveća primedba jeste ta da je odlučivanje o programu uređenja poljoprivrednog zemljišta spušteno na nivo lokalnih samouprava. Tako,  u slučaju agrobiznis sistema kao što je PKB ili PIK Bečej koji ima zemljište na teritoriji više opština lokalna vlast jedne opštine ne može da sagleda interese agrobiznis sistema čije  je sedište na teritoriji druge opštine, tvrdi profesor Ševarlić.

Na skupu su osim ljudi iz nauke i struke bili prisutni i predstavnici ministarstva poljoprivrede. Zoran Knezević, načelnik Odeljenja za agrarne resurse ministarstva poljoprivrede i jedan od tvoraca ovog zakona smatra da lokalna samouprava treba da bude nadležna u procesu izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta - mi smo kao predlagači ovog zakona dali prednost lokalnoj samoupravi u cilju decentralizacije vlasti. Ministarstvo poljoprivrede nema kapaciteta da za Republiku Srbiju radi program zaštite uređenja zemljišta i sprovodi javna nadmetanja. A  javno nadmetanje je najbolje jer pretpostavlja da će ljudi koji su spremni da plate visoku zakupninu najbolje obrađivati to poljoprivredno zemljište, smatra Knežević.
Ipak, po mišljenju Profesora Ševarlića probleme Zakona o poljoprivrednom zemljištu nije teško rešiti ukoliko se u njega unesu izvesne promene.
-Poljoprivredna preduzeća koja do sada nisu privatizovana i zemljoradničke zadruge koje gazduju sa delom državnog zemljišta treba da nastave da koriste to zemljište dok se ne izvrši privatizacija tih preduzeća kako se ne bi umanjila njihova cena. Ukoliko na tom državnom zemljištu postoje sistemi za navodnjavanje ili višegodišnji zasadi  prednost treba da imaju dosadašnji vlasnici. Sa njima bi ministarstvo poljoprivrede moralo da za taj eksploatacioni period sklopi ugovor o korišćenju zemljišta po ceni koja bi bila određena na nacionalnom nivou. Recimo, u Sloveniji je određena jedinstvena cena od 150 evra po hektaru I klase oranica.
Zakonom nisu zadovoljni poljoprivredni kombinati ali ni poljoprivrednici koji su očekivali prednost prilikom nadmetanja. - Poljoprivredna preduzeća gube pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i nije im pravo zbog toga  ali oni su danom privatizacije zakonski izgubili pravo na korišćenje istog. Zakon o poljoprivrednom zemljištu kaže da će se to zemljište dati na javno nadmetanje. Svi imaju pravo, i pravna i fizička lica, na nadmetanje po jednakim uslovima. Poljoprivrednici su očekivali da će oni imati apsolutnu prednost ali zakon je jasan i kaže da i pravna i fizička lica mogu zakupljivati poljoprivredno zemljište u državnoj svojini po tržišnim principima, zaključuje Knežević.
Tranzicija u poljoprivredi kao i drugim oblastima privrede bolna je i zahteva prihvatanje novih pravila igre i razumevanje principa ponude i tražnje. A kako se moglo čuti na nedavno održanoj tribini na sličnu temu, zakon koji nikom ne odgovara mora da je dobar.