Infrastrukturni problemi su jedan od osnovnih uzroka depopulacije ruralnih područja i nedovoljne motivisanosti mladih da ostanu tamo da žive. Zbog toga Ministarstvo poljoprivrede već izvesno vreme podržava projekte obnove i izgradnje infrastrukture i revitalizacije ruralnih područja.
- Ove godine je odlučeno da se aktivnosti u tom domenu ostvaruju unutar novog projekta nazvanog "Selo za 21. vek". Pošlo se od ideje da se sredstva mogu mnogo efikasnije iskoristiti i ostvariti znatno bolji rezultati ako se aktivnosti usmere na tačno utvrđeni broj sela. U NIP je ruralni razvoj identifikovan kao jedan od četiri prioriteta.

 Ministarstvo poljoprivrede je stoga odlučilo da za NIP prijavi i jedan projekat u oblasti ruralnog razvoja. Prvobitno je planirano da njime bude obuhvaćeno 20 sela, ali je zbog budžetskih ograničenja taj broj sveden na 10. Projekat "Selo za 21. vek" nije nastao "mimo sveta", već se ostvaruje po uzoru na politiku ruralnog razvoja Evropske unije. Slični projekti se finansiraju u sklopu tzv. "treće ose" politike ruralnog razvoja EU, koja nosi naziv Diverzifikacija ruralne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima - kaže Branislav Milić, savetnik za planiranje ruralnog razvoja u Ministarstvu poljoprivrede.
Pravo učešća na konkursu za korišćenje podsticajnih sredstava u sklopu programa "Selo za 21. vek" imaju opštine. One to čine u ime najviše jednog sela na svojoj teritoriji, podnoseći prijavu Ministarstvu poljoprivrede, čija će komisija odabrati 10 najkvalitetnijih projekata iz 10 sela u različitim delovima Srbije. Ova komisija, uzgred budi rečeno, još nije obrazovana. Ostavljena je i mogućnost da više opština izabere jedno selo i podnese zajedničku, "međuopštinsku prijavu", koja donosi dodatne poene na konkursu.
Naš sagovornik podseća da je iz budžeta Republike izdvojeno ukupno 450 miliona dinara za opštinske i međuopštinske projekte ruralnog razvoja. Lokalne samouprave imaju obavezu da obezbede najmanje jednu trećinu ukupnog iznosa novca neophodnog za realizaciju projekta, a ostatak će kao bespovratna sredstva dobiti od države. Suma ovih podsticajnih sredstava ne može, međutim, biti veća od 45 miliona dinara po jednom projektu ( selu ).
Opštine mogu konkurisati za korišćenje podsticaja u velikom broju oblasti. To uključuje, između ostalog, obnovu i izgradnju seoskih i atarskih puteva, autobuskih stajališta, vodovodne, kanalizacione, elektro i telefonske mreže i sanaciju deponija. Sredstva se mogu dobiti i za adaptaciju, rekonstrukciju i izgradnju domova kulture, škola, vrtića, domova zdravlja i ambulanti, sportskih terena, objekata za zabavu, korišćenje teleinformacionih tehnologija. Predviđena je i nabavka opreme od značaja za opšti razvoj ruralne zajednice ( školski autobusi, inventar za domove kulture, škole, vrtiće i druge obrazovne institucije, domove zdravlja i ambulante, sportske objekte i terene, objekte za zabavu, inventar u funkciji zaštite životne sredine i za teleinformacione centre ), kao i edukacija ruralnog stanovništva putem kurseva, seminara, poseta sajmovima, biznis inkubatora. Sve to stvara razgranatu mrežu aktivnosti koja se u Evropi i u svetu od pre nekoliko decenija, a kod nas odnedavno, obuhvata zajedničkom odrednicom "ruralni razvoj". Dakle, obnova i razvoj sela ne samo uz oslonac na poljoprivredu, već sve više i na neke druge ekonomske aktivnosti koje takođe mogu obogatiti život u ruralnom okruženju.

Č. Popović

Shares: