Gotovo u svim razvijenim poljoprivrednim zemljama postoje brojna udruženja zasnovana na strukovnom (odgajivača simentalske rase, jagoda, malina...) ili regionalnom principu. Ona postoje i kod nas. Međutim, kod njih sva ta udruženja su obično povezana u jednu nacionalnu asocijaciju, udruženje, komoru. Razne zemlje su gradile različite tipove udruženja. Gotovo 90 odsto američkih farmera su članovi Farm Biroa - farmerske asoscijacije. Francuska, Austrija, Slovenija, Nemačka (sem Bavarske, Hesena i Baden Virtemberga) imaju poljoprivredne komore. I kod nas će jednog dana svi farmeri biti organizovani na nacionalnom nivou, ali je pitanje kada i u kakvom obliku. Da li kao udruženje poljoprivrednika ili u više institucionalizovanoj komori, koja pored borbe za svoja prava obezbeđuje i dodatne usluge?

 Mislim da je potrebno da se ovakva transformacija desi što pre. Osnove nove, drugačije organizacije treba postaviti već ove godine, a po mom mišljenju ta organizacija bi trebalo da bude komora. Potrebno je da se udruživanja poljoprivrednika dese u što skorijem roku, jer se sledećih nekoliko godina postavljaju dugoročni odnosi koji će obeležiti period do ulaska u EU. Zato je potrebno aktivno učešće poljoprivrednika u postavljanju politike i kontroli raspodele državne zemlje i državnih subvencija, razbijanju prerađivačkih monopola, određivanju potreba za istraživanjem, savetodavstvom itd. Iskustva pokazuju da se komora može brže izgraditi nego udruženje, prvenstveno zbog istorijskog nasleđa - nepoverenja. Komora ima mnogo širu ulogu i upravljačko vlasništvo nad institucijama, što je u ovom trenutku bitno jer institucije ne funkcionišu, a preko su potrebne. Sasvim je očekivano da će grupe najzainteresovanije da institucije funkcionišu najpre uspeti da ih osposobe da pružaju adekvatne usluge.
Ministarstvo poljoprivrede je vrlo zainteresovano i spremno da stvori uslove i podstakne osnivanje komore, isto kao i udruženja, ali zahtev za to mora doći od samih proizvođača. Komora kao organizacioni oblik jeste veći zalogaj, ali veća korist koja se od nje očekuje pospešuje veću zanteresovanost pojedinaca, pa se do njenog osnivanja može lakše doći. Prednost osnivanja komore je i činjenica da ona odmah po osnivanju moľe da koristi infrastrukturu postojeće Privredne komore.
Osnivanje, uloga, delatnost, status, članstvo i finansiranje rešilo bi se zakonom koji treba da bude donet zajedničkim angažovanjem postojećih udruženja poljoprivrednika, Ministarstva, Skupštine i institucija na koje se odnosi buduće funkcionisnje komore. Ali u osnovi komora treba da bude zasnovana na određenim principima i da bude u stanju da pruži adekvatan servis članovima.
Prvo, komora treba da bude u stanju da ispuni osnovne uloge: zastupničku, savetodavnu i razvojnu. Pored ovog mora da pruľi pravnu zaštitu svojim članovima, brigu o lokalnom identitetu i proizvodima, kako bi bila nosilac seoskog razvoja i doprinosila očuvanju sela. Takođe treba da prihvati u što je moguće većoj meri obaveze administriranja i kontrole državnih subvencija. Drugo, komora treba da bude organizovana na nacionalnom, pokrajinskom, okruľnom i po potrebi opštinskom nivou. Treće, izbor članova komore obavljao bi se iz dve izborne grupe: prvu bi činili nosioci porodičnih gazdinstava i sa njima članskim pravom izjednačeni zakoniti i drugi članovi domaćinstva, drugu radnici i vlasnici u registrovanim poljoprivrednim preduzećima. Prva grupa trebalo bi da u skupštinama ima dve, druga jednu trećinu predstavnika. Treće, predstavnici skupština bi se birali na neposrednim izborima koji bi se održavali svake tri ili četiri godine, pravo glasa imali bi svi članovi Komore. Četvrto, komora bi se finansirala iz: članarina, agrarnog budžeta Srbije, budžeta Pokrajine Vojvodine, budžeta lokalne samouprave, iz ostvarenih sopstvenih sredstava i iz vanrednih sredstava (donacija, sponzorstva). Peto, danom osnivanja Ministarstvo poljoprivrede predalo bi komori svoja upravljačka prava nad poljoprivrednim stanicama. Privredna komora bi shodno istorijskom nasleđu i obećanju predsednika Privredne komore obezbedila prostorije za rad Poljoprivredne komore, Uduženje za poljoprivredu postalo bi njen deo. Zadružni savezi i ostala udruženja poljoprivrednika nastavili bi rad u saradnji sa i u okviru Poljoprivrednom komorom i u okviru nje.
Ljudi u Ministarstvu poljoprivrede duboko veruju u projekat uspostavljanja Komore i učiniće sve da se on i ostvari. Uloga Ministarstva će biti da koordiniše rad na zakonskoj regulativi, da obavi pripreme i stvori uslove za početak rada i prve izbore. U tome će joj pomoći i projekat Svetske banke, a najviše je potrebna pomoć samih proizvođača, tj. postojećih udruženja, koja treba da budu nosioci ovog projekta.
Ovo je veliki posao i mnogi će reći da "nismo mi Nemci", da kod nas to nikad neće zaživeti. Biće puno otpora od onih koji imaju privilegije u sadašnjim sistemima ili od onih kojima nije u interesu postojanje jakog udruženja proizvođača. Verovatno na početku neće funkcionisati sve na željeni način. Verovatno ni u Francuskoj i Austriji pre 100 godina nije sve bilo savršeno, ali jednom se mora početi.
Autor je pomoćnik ministra poljoprivrede
Danas 13.4.2006.

Shares: